Ko sam Ja?
Bhagavan Sri Ramana Maharshi
Objavio Sri Ramana Kshetra (Kanvasrama Trust)

-----------------------------------------------------------------------

 

UVOD

Izme|u 1901. i 1902. godine, kada je Sri Ramana Maharshi `iveo u pe}ini Virupaksha na Svetom Bregu Arunachali, privr`enik po imenu Sri M. Sivaprakasham Pillai je bio privu~en od Njega i pristupio Mu sa velikim brojem pitanja. Sri Bhagavan koji je u to vreme veoma malo govorio, ne zbog nekog zaveta, ve} zbog toga {to nije bio sklon govoru, odgovorio je na ve}inu njegovih pitanja pi{u}i u pesku, na {kriljcu, ili na par~etu hartije. U~enja koja je Sri Shivaprakasham Pillai ovako primio objavljena su prvi put 1923. godine u obliku pitanja i odgovora pod naslovom Nan Yar? (Ko sam ja?). Uskoro potom, Sri Bhagavan je sam preuredio i napisao ponovo ova pitanja i odgovore u obliku eseja, ~ime je od Nan Yar? na~inio povezano i logi~ki dosledno izlaganje.

Pored verzije sa pitanjima i odgovorima koja sadr`i dvadeset osam pitanja i danas se izdaje kao posebna knji`ica, postoji jedna druga verzija koja sadr`i samo ~etrnaest pitanja, koja se {tampa sa Sri Ramana Vijayam (tamilskom biografijom Sri Bhagavana) i jedan prevod na engleski koji je dat u Samospoznaji. Me|utim, samo verzija u obliku eseja je uklju~ena u Sri Ramana Nutriratty (tamilskim sabranim delima Sri Ramane) i po{to je ovu verziju priredio sam Sri Bhagavan, ona se smatra glavnom, autenti~nom i izvornom verzijom.

Verzija u obliku eseja se ve}inom oslanja na verziju koja sadr`i dvadeset osam pitanja i odgovora, me|utim, dok ju je pripremao, Sri Bhagavan je napisao i dodao neke nove delove (kao {to je ceo prvi pasus), izostavio neke druge (kao {to su odgovori na pitanja 4 i 5, prva re~enica iz odgovora pitanju 6, delovi odgovora pitanju 20. itd.) i preina~io, pro{irio i pobolj{ao neke delove (kao {to je odgovor na pitanje 27). Me|utim, ve}inu re~enica nije uop{te izmenio, ve} je jednostavno preuredio ideje i povezao ih u logi~niji i ~vr{}e povezan sled.

Prvo pitanje koje je Sri Sivaprakasam postavio, bilo je "Nan Yar?" (Ko sam ja?), na koje je Sri Bhagavan odgovorio, "Arive nan", {to zna~i "Jedino je znanje Ja", "Samo znanje je Ja", ili "Znanje je uistinu Ja", po{to tamilska re~ "arivu" pribli`no odgovara sanskritskoj re~i "jnana" odnosno u engleskom "znanje". Zatim je Sivaprakasam Pillai pitao: "Koja ja priroda (ovog) znanja?", a Sri Bhagavan je odgovorio: "Arivin swarupam sat-chit-anandam" (priroda ovog znanja je postojanje-svest-bla`enstvo). Izuzev ova dva odgovora, celina drugog pasusa zapravo nije sadr`ala odgovore Sri Bhagavana. Zato je On, kada mu je u~enik Sri Sivaprakasam Pillaija, Sri Manikkam Pillai prvi put doneo rukopis ovog dela, upitao je sa ~u|enjem: "Ja nisam to napisao, kako se to ovde na{lo?"1 Mannikam Pillai je objasnio: "Kada je Sivaprakasam Pillai prepisivao Bhagavanove odgovore u svesku, dodao je ovaj deo, misle}i da }e mu pomo}i da jasnije razume onaj prvi odgovor". "O, da, on je ve} bio upoznat sa u~enjem neti, neti" iz spisa, pa je iz tog razloga mislio tako", primetio je Bhagavan. Kasnije, me|utim, dok je pripremao verziju u obliku eseja, Sri Bhagavan nije izostavio ovaj deo, ve} je Svoje odgovore jednostavno ozna~io masnim slovima.

Me|u svim proznim delima Bhagavana, Nan Yar? neosporno zadr`ava istaknuto i nedosti`no mesto. Zaista, mo`emo ih smatrati za sam kamen temeljac Sri Bhagavanovih u~enja, po{to su u ovih dvadeset kratkih pasusa sva Njegova u~enja izlo`ena sa`eto u jasnom i nerazdvojnom obliku. Stoga je, zbog zna~ajnosti ovog dela za koje veliku zahvalnost dugujemo Sivaprakasam Pillaiju2, ovde dat jedan njegov prevod na engleski jezik.

Pripremaju}i ovaj prevod, nastojali smo da ga u~inimo {to je mogu}e preciznijim i vernijim originalu na tamilskom jeziku, ~ak i po cenu da to ponekad bude nau{trb ugla|enog stila engleskog jezika. Podela teksta na pasuse i re~enice i red re~enica ta~no odgovaraju originalu, i koliko god je mogu}e struktura svake re~enice je istog oblika kao i u originalu. Svi delovi koji su {tampani masnim slovima u originalu, u ovom prevodu su {tampani kurzivom. U celini prvobitnog teksta samo je jedna re~ u zagradi, naime re~ "sija" (prakasikkum) nakon re~i "Sopstvo se pojavljuje", u ~etvrtom pasusu. Svi drugi delovi koji su u ovom prevodu u zagradi, uklju~eni su u njega da bi ta~no ukazali na tamilsku ili sanskritsku re~ koja se koristi u originalu, ili da u~ine jasnijim zna~enje teksta i upotpune smisao re~enice koja u doslovnom prevodu ne ~ini kompletnu ili jasno odre|enu razumljivu celinu na engleskom jeziku. Na sli~an na~in su u prevodu dodate fusnote kojih u originalu nema. Tako|e su, za vreme prevo|enja, revnosno pore|eni svi prevodi ovog dela kako se ni jedna njihova dobra strana (kao {to su odgovaraju}e re~i, obrazovanje re~enica itd.) ne bi propustila u ovom prevodu.


Ko sam Ja?

Po{to sva `iva bi}a (jive) `ele da uvek budu sre}na, bez primese `alosti, i u svakom postoji najvi{a ljubav (parama priya) samo za sebe, i po{to je samo sre}a uzrok ljubavi, da bi se postigla ta sre}a koja je sama njegova priroda i koju svakodnevno do`ivljava u dubokom snu, kada nema uma, za njega je neophodno da spozna sebe. Za to je glavno sredstvo (mukhya sadhana) ispitivanje (jnana vichara) u obliku "Ko sam ja".

Ko sam ja? Grubo telo, sa~injeno od sedam dhatua (hilus, krv, meso, masno}a, ko{tana sr`, kost i semen) nije "ja". Pet ~ulnih organa (jnanendriya), naime u{i, ko`a, o~i, jezik i nos, od kojih svaki pojedini saznaje jedno od pet odgovaraju}ih ~ulnih znanja (vishaya), naime zvuk, dodir, vid, ukus i miris, nisu "ja". Pet organa delanja (karmendriya), naime usta, noge, ruke, anus i genitalije, ~ije su odgovaraju}e funkcije govor, hodanje, davanje, izlu~ivanje i u`ivanje, nisu "ja". Pet vitalnih vazduha, kao {to je prana, koji sprovode pet vitalnih funkcija, kao {to je disanje, nisu "ja". ^ak ni um, koji misli, nije "ja". ^ak ni neznanje (u dubokom snu) u kome preostaju samo pritajene te`nje prema ~ulnim znanjima (vishaya-vasane) i koje je li{eno svih ~ulnih saznanja i svih delanja, nije "ja". Kad se re~ima "nije ja, nije ja" porekne sve {to je gore pomenuto, znanje koje jedino preostaje, je samo "ja". Priroda (ovog) znanja je postojanje-svest-bla`enstvo (sat-chit-ananda).

Ako za|e um, koji je uzrok (i osnova) svakog znanja (svakog objektivnog znanja) i svakog delanja, presta}e opa`anje sveta (jagat-drishti). Isto kao {to se ne}e posti}i spoznaja u`eta koje je osnova, ukoliko ne nestane spoznaja zmije koja je koprena, tako ne}e biti postignuta ni spoznaja Sopstva (swarupa-darsanam) koje je osnova, ukoliko ne prestane opa`anje sveta (jagat-drishti) koje je koprena.

Ono {to se zove um je ~udesna snaga koja postoji u Sopstvu (u atma-swarupam). On projektuje sve misli. Ako ostavimo po strani sve misli i pogledamo, ni{ta kao {to je um ne}e preostati izdvojeno; dakle, misao je sama priroda (ili oblik) uma. Osim misli, nema ni~eg takvog kao {to je svet. U dubokom snu nema misli, (i stoga) nema sveta. Isto kao {to pauk isprede nit iz sebe i ponovo je uvla~i u sebe, um projektuje svet iz sebe da bi ga ponovo uvukao u sebe. Kada um iza|e (osvane) iz Sopstva, pojavljuje se svet. Stoga, kada se svet pojavljuje, Sopstvo se ne pojavljuje; a kada se Sopstvo pojavi (sija), svet se ne pojavljuje. Ako nastavimo da ispitujemo prirodu uma, na}i }emo kona~no da smo "mi" sami (ono {to sada pogre{no smatramo za) um. Ono {to se (tu) naziva "mi" (tan) zapravo je Sopstvo (atma-swarupam). Um mo`e postojati samo ukoliko se uvek oslanja o ne{to grubo (tj. tako {to uvek poistove}uje jedno grubo ime-i-obli~je, telo, sa "ja"); on ne mo`e da opstane sam. Ono {to se naziva suptilno telo (sukshma sharira) ili du{a (jiva) je samo um.

To {to se u ovom telu javlja kao "ja" ("ja sam ovo telo") je um. Kada se ispituje "na kom mestu3 u telu se misao "ja" prvo pojavljuje?" pokazuje se da je to srce (hridayam). To je izvor (doslovno, mesto ra|anja) uma. ^ak i ukoliko neprestano mislimo "ja-ja", to }e nas odvesti na to mesto (na{e istinsko stanje, Sopstvo). Od svih misli koje se pojavljuju u umu, misao "ja" (ose}aj "ja sam ovo telo") je prva misao. Tek nakon {to se ova misao pojavi, pojavljuju se sve ostale. Tek nakon {to se pojavi prvo lice (subjekat "ja", ~iji je oblik ose}anje "ja sam ovo telo" ili "ja sam taj-i-taj"), pojavljuju se drugo i tre}e lice (objekti, "ti", "on", "ona", "ono", "ovo", "to" itd.); bez prvog lica, ne postoje.

Um }e potonuti jedino putem ispitivanja "Ko sam ja?". Misao "Ko sam ja?" (koja slu`i samo kao sredstvo da okrenemo pa`nju prema sebi), nakon {to uni{ti sve druge misli, i sama se kona~no uni{ti kao {tap koji se koristi za podsticanje plamena pogrebne loma~e. Ako se pojave druge misli (pokazuju}i na taj na~in da je pa`nja usmerena na Sopstvo izgubljena), ne treba nastojati da se dovr{e, ve} ispitati: "Kome su se one javile?" [ta mari koliko se misli ovako javlja? (Na~in da se uspostavi pa`nja usmerena na misli i da se ponovo usmeri na Sopstvo je slede}i): Ako u samom trenutku kada se svaka pojedina misao pojavi, sa punom budno{}u ispitamo "Kome se ovo javilo?, zna}emo "Meni". Ako tada ispitamo "Ko sam ja?", um (na{a mo} pa`nje) }e se okrenuti natrag (od misli) svom izvoru (Sopstvu); (tada }e, po{to nema nikoga da prianja za nju) misao koja se pojavila, tako|e potonuti. Kako nastavljate da primenjujete ovo, tako }e narasti i mo} uma da obitava u svom izvoru. Kada um (pa`nja), koja je suptilna, iza|e kroz mozak i ~ulne organe (koji su grubi), pojavljuju se imena-i-obli~ja (objekti sveta) koji su grubi; kad obitava u srcu (svom izvoru, Sopstvu), imena-i-obli~ja i{~ezavaju. Samo zadr`avanje uma u srcu (putem gore opisanog metoda fiksiranja na{e pa`nje u Sopstvu), ne dopu{taju}i da iza|e, se naziva "Okrenutost Sopstvu" (anamukham) odnosno "introverzija" (antarmukham). Kada um bude ovako obitavao u srcu, nestankom "ja" misli (misli "ja", ega), koje je koren svih misli, samo ve~no postoje}e Sopstvo }e sijati. Samo mesto (osnosno stanje) gde ne postoji ni najmanji trag misli "ja" je Sopstvo (swarupam). Samo se to naziva "Ti{ina" (maunam). Samo biti miran (summa iruppadu) na ovaj na~in se naziva "gledati o~ima znanja" (jnana-drishti). Biti miran zna~i u~initi da um potone u Sopstvo (putem usmeravanja pa`nje na Sopstvo). Za razliku od ovoga, znati misli drugih, znati tri vremena (pro{lost, sada{njost i budu}nost), znati doga|anja na udaljenim mestima - sve to nikada ne mo`e biti jnana drishti.

Ono {to stvarno postoji je samo Sopstvo (atma swarupam). Svet, du{a i Bog su uobrazilje u Njemu kao srebro u bisernoj ogrlici; ova tri se pojavljuju i nestaju istovremeno. Samo Sopstvo je svet; samo Sopstvo je "ja" (du{a); sve je Vrhunsko Sopstvo (siva swarupam).

Za potapanje uma ne postoji pogodnije sredstvo od ispitivanja (vichare). Ako se kontroli{e drugim sredstvima, um }e naizgled ostati potopljen, ali }e se pojaviti ponovo. Um }e potonuti i kontrolom daha (pranayamom); me|utim, um }e ostati potopljen samo dokle je i dah (prana) potopljen, a kada prana iza|e, um tako|e izlazi i luta pod uticajem te`nji (vasana). Izvor uma i prane je jedan te isti, mada je i on sam prirode uma. Misao "ja" je uistinu prva misao uma; ona je samo ego (ahankara). Dah se pojavljuje iz istog mesta odakle i ego poti~e. Zato, kada se um potopi, i prana }e se potopiti, a kada se prana potopi, um }e se tako|e potopiti. Me|utim, u dubokom snu (sushupti), iako se um potapa, prana se ne potapa. To je tako ure|eno prema Bo`jem planu radi za{ti}ivanja tela i da ga drugi ne bi pogre{no smatrali mrtvim. Kada se um potopi u budnom stanju i u upijenosti u Sopstvo (samadhi), prana se potapa. Prana je grubi oblik uma. Um dr`i pranu u telu sve do trenutka smrti, a kada telo umre, um silom odnosi pranu. Stoga, pranayama je samo pomo} da se kontroli{e um, no ne}e dovesti do uni{tenja uma (mano-nase)4

Isto kao pranayama, meditacija na obli~je Boga (murti-dhyana), ponavljanje svetih re~i (mantra-japa) i ure|enje ishrane (aharaniyama) su samo pomo} za kontrolisanje uma (ali nikada sami ne}e dovesti do njegovog uni{tenja). Putem murti-dhyane i mantra-jape um posti`e jednousmerenost (ekagram). Isto kao kada se slonu koji stalno luta (tamo-amo poku{avaju}i da uhvati razli~ite predmete) da da svojom surlom dr`i lanac, pa produ`i svojim putem dr`e}i samo njega umesto da poku{ava da uhvati bilo {ta drugo, tako }e i um koji uvek luta, kada se nau~i da se dr`i jednog imena i obli~ja (Boga), dr`ati samo njega. Po{to se um razgranava u bezbrojne misli, svaka od njih postaje veoma slaba. Kako se sve vi{e i vi{e misli potapa, posti`e se jednousmerenost, a za um koji pri tome postaje sna`an, lako je posti}i Samoispitianje (atma vicharu)5. Putem mita sattvika ahara-niyame6, koja je najbolja od svih pravila, po{to se razvije satvi~ki kvalitet uma, on postaje pomo} u Samoispitivanju.

Iako se te`nje prema ~ulnim objektima (vishaya vasane), koje se kroz vekove stalno ponovo vra}aju, pojavljuju u velikom broju kao talasi na okeanu, one }e sve nestati kako ja~a pa`nja usmerena na Sopstvo (swarupa-dhyana). Ne daju}i prostora ~ak ni toj misli koja se javlja u obliku sumnje, "Da li je mogu}e uni{titi sve ove te`nje (vasane) i ostati samo kao Sopstvo?", treba da istrajno odr`imo pa`nju ~vrsto usmerenu na Sopstvo. Koliko god da je neko veliki gre{nik, ako ne jadikuje "O, ja sam gre{nik! Kako ja mogu da postignem spasenje?" ve} se potpuno odrekne ~ak i misli da je gre{nik i bude postojan u pa`nji usmerenoj na Sopstvo, on }e zasigurno biti spasen.7

Ispitivanje "Ko sam ja?" je neophodno sve dok u umu postoje te`nje prema ~ulnim objektima (vishaya vasane). Kako se misli pojavljuju, one treba da se sve do jedne poni{te putem ispitivanja, odmah i tamo, na samom mestu njihovog postanka. Ne vezivati se ni za {ta {to-je-drugo (anya, {to zna~i ni za jedan objekat koji bi bio u drugom ili tre}em licu) je nevezanost (vairagya) odnosno bestrasnost (nirasa); ne napu{taju}i Sopstvo je znanje (jnana). U stvari, ova dva (bestrasnost i znanje) su jedno te isto. Kao {to lovac na bisere koji le`i na dnu, tako svako, zaranjaju}i duboko u sebe sa nevezano{}u (vairagyom), mo`e da dostigne biser Sopstva. Ukoliko neprekidno negujemo se}anje na Sopstvo (swarupa-smaranai, {to zna~i se}anje odnosno pa`nju usmerenu na sam ose}aj "ja") sve dok postignemo Sopstvo, ve} je samo to dovoljno. Sve dok ga ima u tvr|avi, neprijatelj }e dalje izlaziti. Ukoliko istrajemo u tome da ga sa~ekamo na ma~ ~im se pojavi, kad god se pojavi, tvr|ava }e kona~no pasti u na{e ruke.

Bog i Guru, u stvari, nisu razli~iti. Ba{ kao {to `rtva koja je pala u ralje tigra ne mo`e da pobegne, tako }e oni koji do|u naspram pogleda Guruove Milosti zasigurno biti izbavljeni i nikad napu{teni; ipak, treba nepokolebljivo da sledimo put koji je pokazao Guru.

^vrsto i postojano obitavati u Sopstvu (atma nishta), ne dopu{taju}i ni najmanju mogu}nost da se pojavi ma koja druga misao osim misli o Sopstvu (atma chintanai)8 ~ini samopredaju Bogu.

Kolikim god bremenom opteretili Boga, On }e to sve podneti. Jedna jedina Vrhunska Sila Upravljanja (parameshwara shakti) izvodi sve aktivnosti; za{to bi mi onda, umesto da Joj se predamo, stalno mislili, "Treba da uradim ovo; treba da uradim ono"? Kada znamo da voz nosi sav teret, za{to mi koji u njemu putujemo, umesto da ostavimo svoj mali prtljag i budemo sre}ni i lagodni, treba da trpimo nose}i ga (na{ prtljag) na glavi?

Ono {to se zove sre}om (sukham) je samo priroda Sopstva; sre}a i Sopstvo nisu razli~iti. Samo sre}a Sopstva (atma sukham) postoji; samo je ona stvarna. Ni u jednoj jedinoj zemaljskoj stvari nema nikakve sre}e. Mi mislimo da izvla~imo sre}u iz njih zbog na{eg pogre{nog razlikovanja (aviveke). Kada um iza|e, on do`ivljava patnju (dukham). U stvari, kad god su na{e misli (`elje) ispunjene, um, vra}aju}i se svom izvoru (Sopstvu), do`ivljava samo sre}u Sopstva. Sli~no tome, za vreme spavanja, upijenosti u Sopstvo (samadhija) i nesvesti, kada do|emo do onoga {to volimo i kada zlo zadesi ono {to ne volimo, um se introvertuje i do`ivljava samo sre}u Sopstva. Na ovaj na~in, um luta bez odmora izlaze}i i napu{taju}i Sopstvo i vra}aju}i se (zatim ponovo) unutra. Senka je predivna ispod drveta. Izvan nje, vrelina sunca sve pr`i. Osoba koja luta, sti`e u senku i osve`i se. Nakon nekog vremena, ona kre}e van, no, u nemogu}nosti da podnese vrelinu sunca, dolazi ponovo pod drvo. Na ovaj na~in, ona je zauzeta odlaskom iz senke u vrelinu sunca i vra}anjem iz vreline sunca u senku. Onaj ko se pona{a na takav na~in je osoba kojoj nedostaje razlikovanje (aviveki). No, osoba koja ume da razlikuje (viveki) nikada ne}e napustiti senku. Sli~no tome, um Mudraca (jnanija) nikada ne napu{ta Brahmana (to jest, Sopstvo). Me|utim, um ~oveka u neznanju (ajnanija) je takav da pati lutaju}i po svetu, a vra}aju}i se na neko vreme Brahmanu u`iva u sre}i. Ono {to se naziva svet, nije ni{ta drugo do misao. Kada svet nestane, to jest, kada nema misli, um do`ivljava bla`enstvo (anandu); kada se svet pojavi, do`ivljava patnju.

Kao {to u samom prisustvu sunca, koje izlazi bez `elje (ichche), namere (sankalpe) i napora (yatnama), }ilibar (uveli~avaju}e so~ivo) emituje toplotu, lotos cveta, voda isparava i ljudi zapo~inju, vr{e i prestaju da vr{e svoj posao, i isto kao {to se igla pokre}e pred magnetom, tako se putem uticaja samog prisustva Boga, koji nema nameru (sankalpu), du{e (jive), kojima upravljaju tri bo`anske funkcije (muttozhil) odnosno pet bo`anskih funkcija (panchakritye)9 vr{e svoje aktivnosti i prestaju da ih vr{e u skladu sa svojom karmom (to jest, ne samo u skladu sa svojom prarabdha karmom odnosno sudbinom, ve} tako|e i sa svojim purva karma-vasanama odnosno prethodnim te`njama prema delanju. Pri svemu tome, On (Bog) nije neko ko bi imao nameru (sankalpu). Ni jedno jedino delanje (karma) nema na Njega uticaja (doslovno, ne dodiruje ga). To je isto kao {to delanja u svetu nemaju uticaja na sunce, i kao {to dobre i lo{e osobine stalnih ~etiri elemenata (naime zemlje, vode, vazduha i vatre) nemaju uticaja na svepro`imaju}i prostor (peti element).

Po{to se u svim spisima ka`e da treba kontrolisati10 um kako bi se postiglo oslobo|enje (mukti), kada do|emo do saznanja da je jedini kona~ni nalog (nare|enje) spisa kontrola uma (mano-nigraha) beskrajno ~itanje spisa je besplodno. Da bi kontrolisali um, potrebno je ispitati ko smo; kako (onda), umesto (da vr{imo samoispitivanje) to spoznamo prou~avanjem spisa? Ovo moramo saznati pomo}u sopstvenih o~iju znanja (jnana-kana). Da li je Rami potrebno ogledalo da bi znao da je Rama? Mi smo sami11 unutar pet omota~a (pancha kosha); a spisi su izvan njih. Zato je besplodno ispitivati u spisima o sebi, o onom koga treba ispitati (na koga treba usmeriti pa`nju) ostavljaju}i po strani ~ak i ovih pet omota~a. Jedino oslobo|enje (mukti) je ispitivanje "Ko sam ja koji sam u ropstvu?" i spoznati svoju stvarnu prirodu (swarupam). Samo dr`anje uma (pa`nje) uvek fiksiranog u Sopstvu (u ose}aju "ja) se naziva Samoispitivanje (atma-vichara); dok je meditacija misliti za sebe da smo Apsolut (Brahman), koji je postojanje-svest-bla`enstvo (sat-chit-ananda). Sve {to smo nau~ili, mora}e jednom da bude zaboravljeno.

Ba{ kao {to je besplodno ispitivati sme}e koje treba svo izbaciti, isto tako je besplodno za onoga ko treba da spozna sebe da prebroji i ispita osobine tattvi (na~ela koja sa~injavaju svet, du{u i Boga), koje ga prekrivaju umesto da ih sve zajedno odbaci. Treba da smatramo da je univerzum (ceo na{ `ivot u ovom svetu) kao san.

Osim {to budno stanje traje dugo, a san kratko12, nema nikakve razlike (me|u njima). U istoj meri u kojoj se ~ini da su stvarni doga|aji koji se de{avaju za vreme budnosti, ~ini nam se da su stvarni doga|aji koji se de{avaju u snu, sve dok traju. U snu um preuzima drugo telo. I u budnosti i u snu, misli i imena-i-obli~ja (objekti) nastaju istovremeno (te tako nema razlike izme|u ova dva stanja).

Ne postoje dva uma, jedan dobar i drugi r|av. Um je samo jedan. Postoje, me|utim, dve vrste te`nji (vasana), povoljne (subha) i nepovoljne (asubha). Kada je um pod uticajem povoljnih te`nji, naziva se dobrim umom, a kada je pod uticajem nepovoljnih te`nji, r|avim. Koliko god se drugi ~inili r|avim, ne treba da ose}amo odbojnost prema njima. Odbojnost treba da ose}amo prema simpatiji i antipatiji. Ne treba dozvoliti umu da se mnogo bavi svetovnim stvarima. Koliko god je mogu}e, ~ovek treba da izbegava da se upli}e u tu|e stvari. Sve {to poklanjamo drugima, poklanjamo sebi samima. Ako bi se ova istina spoznala, ko bi, uistinu, i{ta odbio drugima?

Ako se mi pojavimo (ego), sve drugo se tako|e pojavljuje; ako mi potonemo, sve se potapa. U meri u kojoj se pona{amo ponizno, sledi}e dobro (i to samo u toj meri). Ako mo`emo istrajati u kontrolisanju uma (dr`ati um potopljenim), mo`emo da `ivimo bilo gde.

SRI RAMANARPANAM ASTU