Uhovno Uputstvo - (Upadesha Manjari)
Bhagavan Sri Ramana Maharshi
Objavio Sri Ramanasramam, India

-----------------------------------------------------------------------

Uzeto iz:
The Collected Works of Ramana Maharshi
Edited by Arthur Osborne
Vizdanje 1979.

Aktivnosti usnulog deteta kao {to su jedenje i pijenje, su aktivnosti jedino u tu|im o~ima, a ne u njihovim sopstvenim. Stoga, ona, u stvari, ne izvode te aktivnosti uprkos tome {to tako izgleda. Ideja da je jedinka njeno telo jeste ono {to se naziva hrudaya granthijem (~vorom srca). Od razli~itih ~vorova, ovaj, koji vezuje zajedno svesno sa onim {to je neosetljivo, je ono {to uzrokuje ropstvo. Ovih sedam jnana bhoomika su: -

1. subheccha (`udnja za prosvetljenjem)
2. vicharana (ispitivanje)
3. tanumanasa (tanan um)
4. satvapatti (samo-spoznaja)
5. asamsakti (nevezanost)
6. padarthabhavana (ne-opa`anje objekata)
7. turyaga (transcendentnost) Oni koji su postigli poslednje ~etiri bhoomike nazivaju se redom: brahmavid, brahmavidvara, brahmavidvariya, i brahmavidvarishta.


DUHOVNO UPUTSTVO
(Upadesha Manjari)

Prvo poglavlje

UPUTSTVO (Upadesha)

1. Koja su obele`ja istinskog u~itelja (Sadgurua)?

Postojano obitavanje u Sopstvu, gledanje na sve istim o~ima, nepokolebljiva hrabrost u svakoj prilici, na svakom mestu i u svakoj okolnosti, itd.

2. Koja su obele`ja istinskog u~enika (satsisye)?

Jaka ~e`nja za odstranjenjem `alosti i postizanjem radosti, i jaka odbojnost prema svim vrstama svetovnog zadovoljstva.

3. Koje su karakteristike uputstva (upadeshe)?

Re~ 'upadesha' zna~i: 'blizu mesta odnosno sedi{ta' (upa - blizu, desha - mesto odnosno sedi{te). Guru, koji je otelovljenje onoga na {ta se ukazuje izrazima sat, chit, i ananda (postojanje, svest i bla`enstvo), onemogu}uje u~eniku koji je usled svog prihvatanja obli~ja i objekata ~ula zastranio od svog istinskog stanja te je posledi~no tome pogo|en i no{en radostima i `alostima, da to nastavi i ustanovljuje ga u njegovoj sopstvenoj prirodi bez razlikovanja. Upadesha tako|e zna~i prikazati udaljeni objekat kao da je sasvim blizu. U~eniku se ukazuje kako je Brahman, za koga on veruje da je udaljen i razli~it od njega, blizu i ne razlikuje se od njega samog.

4. Ukoliko je istina da je Guru ~ovekovo sopstveno Sopstvo (atman), koje na~elo le`i iza u~enja koje ka`e da, koliko god da je u~enik u~en i koje god okultne mo}i posedovao, ne mo`e da postigne samospoznaju (atma-siddhi) bez Guruove milosti?

Iako je apsolutna istina da je Guruovo stanje stanje ~oveka samog, Sopstvu koje je postalo individualna du{a (jiva) putem neznanja, veoma je te{ko da spozna svoje istinsko stanje odnosno prirodu bez milosti Gurua. Svi nemiri se elimini{u samim prisustvom Gurua. Ukoliko bi on rekao onom ko nabusito tvrdi da je video drugu obalu okeana u~enja, ili onom ko nabusito tvrdi da mo`e izvesti dela koja su skoro nemogu}a ,"Da, ti si nau~io sve {to se treba nau~iti, no da li si nau~io (da spozna{) sebe? A ti, koji si sposoban da izvodi{ dela koja su gotovo nemogu}a, da li si ti video sebe?",oni bi pognuli svoju glavu (osramo}eni) i ostali nemi. Tako je o~evidno da samo milo{}u Gurua i nikakvim drugim postignu}em ne mo`emo da spoznamo sebe.

5. Koja su obele`ja Guruove milosti?

Ona su izvan dometa re~i i misli.

6. Ukoliko je tako, kako to da se ka`e da u~enik spoznaje svoje istinsko stanje Guruovom milo{}u?

To je kao slon koji se probudi videv{i lava u svom snu. Isto kao {to se slon probudi pri samom pogledu na lava, tako|e je sigurno da }e se u~enik probuditi iz sna neznanja u budnost istinskog znanja putem Guruovog milostivog pogleda iz blagonaklonosti.

7. Koje je zna~enje izreke da je priroda stvarnog Gurua priroda Vrhunskog Gospoda (Sarveshvare)?

U slu~aju individualne du{e koja `eli da postigne stanje istinskog znanja, odnosno stanje Bo`anskosti (Ishvare) i sa tim ciljem upra`njava predanost, Gospod koji je svedok te individualne du{e i istovetan s njom, pojavljuje se kada predanost pojedinca dostigne stupanj zrelosti, u ljudskom obliku sa osnovnim sat-chit-anandom.

Njegove tri prirodne osobine, i obli~jem i imenom koje tako|e milostivo preuzima, i naizgled blagosiljaju}i u~enika, upija ga u Sebe. Po ovom u~enju Guru se uistinu mo`e zvati Gospodom.

8. Kako su onda neke velike li~nosti postigle znanje bez Gurua?

Nekolicini zrelih li~nosti Gospod svetli kao svetlost znanja u njima i dodeljuje im svest o istini.

9. [ta je kraj predanosti (bhakti) i puta Siddhante (tj. Shaiva Siddhante)?

On se sastoji u tome da se nau~i istina da sva ~ovekova dela izvedena sa nesebi~nom predano{}u, uz pomo} tri pro~i{}ena instrumenta (tela, govora i uma), u svojstvu sluge Bo`jeg, postaju Bo`ja dela, i da se stane na kraj ose}ajima 'ja' i 'moje'. To je, tako|e, istina onog {to Shaiva-Siddhantini nazivaju para-bhaktijem (vrhunskom predano{}u) i `ivotom u slu`bi Bogu (iraipani-nitra-lom).

10. [ta je kraj puta znanja (jnane) i Vedante?

On se sastoji u tome da se spozna da se 'ja' ne razlikuje od Gospoda (Ishvare) i da se oslobodimo la`nog ose}aja da smo ~inioci (kartrutve, ahamkare).

11. Kako je mogu}e re}i da je kraj oba ova puta isti?

Bez obzira na sredstva, cilj je uni{tenje ose}aja 'ja' i 'moje', i po{to su ovi me|uzavisni, uni{tenje bilo kog od njih uzrokuje uni{tenje onog drugog; zato }e, da bi se postiglo to stanje Ti{ine koje je izvan misli i re~i, bilo put znanja koji odstranjuje ose}aj 'ja', bilo put predanosti koji odstranjuje ose}aj 'mojeg', biti dovoljan. Dakle nema nikakve sumnje da je kraj puta predanosti i puta znanja jedno te isto.

"Napomena: Sve dok postoji 'ja', nu`no je, tako|e, prihvatiti Gospoda. Ukoliko neko `eli da lako ponovo zadobije vrhunsko stanje istovetnosti (sayujye) koje je za njega sada izgubljeno, jedino je ispravno da prihvati ovaj zaklju~ak.

12. Koje je obele`je ega?

Individualna du{a u obliku 'ja' je ego. Sopstvo koje ima prirodu inteligencije (chit) nema ose}aja 'ja'. Ni neosetljivo telo ne poseduje ose}aj 'ja'. Tek po{to se (bilo kojim sredstvima) uni{ti tajanstvena pojava obmanjuju}eg ega izme|u inteligentnog i neosetljivog, koja je glavni uzrok svih ovih neprilika, ono {to zaista postoji vide}e se takvim kakvo stvarno jeste. Ovo se naziva Oslobo|enjem (mokshom).

Drugo poglavlje

Ve`banje (Abhyasa)

1. Koja je metoda ve`banja?

Po{to Sopstvo osobe koja nastoji da postigne Samo-spoznaju nije razli~ito od nje i po{to ne postoji ne{to {to ona treba da postigne, a da se to od nje razlikuje ili je od nje superiornije, budu}i da Samo-spoznaja nije ni{ta drugo do razumevanje svoje sopstvene prirode, tragalac za Oslobo|enjem spoznaje, bez ikakve sumnje i pogre{nog razumevanja, svoju stvarnu prirodu tako {to razlu~uje ve~no od prolaznog i nikad se ne odvaja od svog prirodnog stanja. To je poznato kao ve`banje znanja. To je ispitivanje koje vodi do Samo-spoznaje.

2. Da li ovaj put ispitivanja mogu da slede svi aspiranti?

On je podesan samo za zrele du{e. Ostali treba da slede razli~ite metode u skladu sa stanjem njihovog uma.

3. Koje su ostale metode?

To su

(i) stuti,
(ii) japa,
(iii) dhyana,
(iv) yoga,
(v) jnana, itd.

(i) stuti je pevanje u slavu Gospoda sa velikim ose}anjem predanosti.

(ii) japa je mentalno ili usmeno izgovaranje imena bogova ili svetih mantri kao {to je Om. (Dok se slede metodi stuti i japa, um }e ponekad biti skoncentrisan (dosl. zatvoren), a ponekad rasut (dosl. otvoren). ]udljivosti uma ne}e biti vidljive za one koji slede ove metode).

(iii) dhyana ozna~ava ponavljanje imena, itd. mentalno (japa) sa iskrenom predano{}u. U ovom metodu stanje uma shvati}e se bez te{ko}a, po{to um ne postaje istovremeno i skoncentrisan i rasut. Kad je neko u dhyani, ne dolazi u kontakt sa objektima ~ula, a kada dolazi u kontakt sa njima, nije u dhyani. Zato oni koji su u ovom stanju mogu da posmatraju }udljivosti uma koje su u toku i da ga, spre~avaju}i um da misli druge misli, u~vrste u dhyani. Savr{enstvo u dhyani je stanje ostajanja u Sopstvu (dosl. obitavanja u obli~ju 'toga' (tadakaranilai). Budu}i da meditacija deluje na krajnje suptilan na~in pri izvoru uma, nije te{ko opa`ati njegovo izranjanje i zaranjanje.

(iv) yoga: Izvor daha se ne razlikuje od izvora uma; zato zaranjanje jednog od njih bez napora vodi do zaranjanja drugog. Ve`ba smirivanja uma putem kontrole daha (pranayama) naziva se yogom. Usredsre|uju}i svoj um na psihi~ki centar kao {to je sahasrara (dosl. lotos sa hiljadu latica) yogiji ostaju nesvesni svog tela koliko god to `ele. Sve dok ovo stanje traje, oni izgledaju kao da su uronjeni u neku vrstu radosti. Me|utim, kad um koji je postao spokojan izroni (postane ponovo aktivan), on ponovo preuzima svoje svetovne misli. Zato je potrebno trenirati ga uz pomo} ve`bi kao {to je dhyana kad god se okrene prema spolja. Tako }e posti}i stanje u kome nema ni zaranjanja ni izranjanja.

(v) jnana je poni{tenje uma pri kome se on natera da preuzme obli~je Sopstva putem stalne ve`be dhyane, odnosno ispitivanja (vichare). Zgasnu}e uma je stanje u kome postoji prestanak svih napora. Oni koji su ustaljeni u ovom stanju nikad ne zastrane od svog istinskog stanja. Izrazi 'ti{ina' (mouna) i nedelanje, odnose se samo na ovo stanje.

"Napomena:

(1) Sve ve`be se slede sa jedinim ciljem da se um skoncentri{e. Po{to su sve mentalne aktivnosti poput se}anja, zaboravljanja, `elje, mr`nje, prihvatanja, odbacivanja, itd., samo modifikacije uma, oni ne mogu da budu ~ovekovo istinsko stanje. Prosto, nepromenjivo bi}e je ~ovekova istinska priroda. Zato, znati istinu svog bi}a i biti ono, je poznato kao oslobo|enje od ropstva i uni{tenje ~vora (granthi nasam). Sve dok se ~vrsto ne postigne spokojnost uma, za aspiranta je od su{tinske va`nosti ve`ba nepokolebljivog obitavanja u Sopstvu i paziti da se um ne ukalja razli~itim mislima.

(2) Iako su ve`be za postizanje snage uma brojne, svaka od njih sti`e do istog zavr{etka. Jer, mo`e se videti da kogod usredsredi svoj um na ma koji objekat, po prestanku svih mentalnih pojmova, kona~no ostaje samo tim objektom. Ovo se naziva uspe{nom meditacijom (dhyana siddhi). Oni koji slede put ispitivanja spoznaju da je um koji preostane na kraju ispitivanja - Brahman. Oni koji ve`baju meditaciju spoznaju da je um koji preostaje na kraju meditacije cilj njihove meditacije. Po{to je rezultat isti u oba slu~aja, du`nost je aspiranta da neprekidno ve`ba oba ova metoda sve dok ne postigne cilj.

4. Da li stanje 'biti nepokretnim' podrazumeva napor ili ne?

To nije stanje lenjosti bez ulaganja napora. Sve svetovne aktivnosti koje se obi~no nazivaju naporom, izvode se uz pomo} jednog dela uma i sa ~estim zastojima. ^in zajedni{tva sa Sopstvom (atma vyavahara) odnosno ostajanje unutra{nje nepokretnim je, me|utim, intenzivna aktivnost koja se izvodi ~itavim umom i bez zastoja. Maya (obmana, odnosno neznanje) koja se ne mo`e uni{titi nijednim drugim ~inom, uni{tava se u potpunosti ovom intenzivnom aktivno{}u koja se naziva '}utnjom' (mounom).

5. Koja je priroda maye?

Maya je ono {to nas tera da smatramo Sopstvo, Stvarnost, koja je uvek i svuda prisutna, sve- pro`imaju}a i samo-osvetljena, nepostoje}om, a individualnu du{u (jivu), svet (jagat) i Boga (paru) koji se u svako vreme i na svakom mestu kona~no pokazuju nepostoje}im, za postoje}e.

6. Za{to Sopstvo, po{to svetli potpuno samo po sebi, nije poznato svim ljudima, kao {to je to slu~aj sa ostalim objektima sveta?

Gde god se poznaju pojedini objekti, to je Sopstvo, koje sebe spoznaje u obliku tih objekata. Ono {to nam je poznato kao znanje, odnosno svesnost, samo je mo} Sopstva (atma shakti). Sopstvo je jedino osetljivo bi}e. Nema ni~eg pored Sopstva. Ako takvi objekti postoje, oni su svi neosetljivi pa zato ne mogu znati sebe, niti se mogu me|usobno spoznati. Zbog toga {to Sopstvo na ovaj na~in ne poznaje svoju prirodu, ono izgleda kao da je uronjeno i da se bori u okeanu ro|enja (i smrti) u obli~ju individualne du{e.

7. Iako je Gospod sveobuhvatan, izgleda, iz pasusa poput "obo`avati ga putem Njegove Milosti", da ga mo`emo spoznati samo Njegovom milo{}u. Kako mo`e onda individualna du{a svojim sopstvenim naporima posti}i samo-spoznaju, u odsustvu Milosti Gospoda?

Kako Gospod ozna~ava Sopstvo i kako Milost zna~i prisutnost odnosno otkrovenje Gospoda, ne postoji vreme kada Gospod ostaje neznan. Ako je svetlost sunca nevidljiva za sovu, to je samo mana te ptice a ne sunca. Sli~no tome, mo`e li nesvesnost ljudi u neznanju Sopstva, koje je uvek prirode svesti biti i{ta drugo do njihova sopstvena gre{ka? Kako to mo`e da bude gre{ka Sopstva? Zato {to je Milost sama priroda Gospoda, On je poznat kao 'Blagoslovena Milost'. Stoga Gospod, ~ija je sama priroda Milost, ne mora da podaruje Svoju Milost. Isto tako, ne postoji neko odre|eno vreme kada bi Svoju Milost podario.

8. Koji deo tela je sedi{te Sopstva?

Obi~no se ukazuje na srce na desnoj strani prsa. To je zato {to mi obi~no pokazujemo na desnu stranu prsa kada upu}ujemo na sebe. Neki ka`u da je sahasrara (hiljadu-lati~ni lotos) sedi{te Sopstva. No, da je to ta~no, glava ne bi trebalo da klone kad odemo da spavamo ili padnemo u nesvest.

9. Koja je priroda srca?

Sveti tekstovi koji je opisuju ka`u: Izme|u dve bradavice, ispod prsa, a iznad trbuha, postoje {est stvari razli~itih boja. Jedna od njih, koja podse}a na pupoljak lokvanja i sme{tena je dva prsta udesno, je srce. On je naopako okrenut, i u njemu je maju{ni otvor koji je sedi{te neprozirne tame (neznanja) prepune `elja. Svi psihi~ki nervi (nadiji) zavise od njega. On je prebivali{te vitalnih sila, uma i svetlosti (svesti). (Vidi dodatak Stvarnosti u ~etrdeset stihova 18-19). No, mada je na ovaj na~in opisano, smisao re~i srce (hrudayam) je Sopstvo (atman). Po{to je ozna~eno izrazima postojanje, svest, bla`enstvo, ve~no, i plenum (sat, chit, anandam, nityam, purnam) ono ne poseduje razlike kao {to su spolja{nost i unutra{njost odnosno gore i dole. To spokojno stanje u kojem sve misli dolaze kraju naziva se stanjem Sopstva. Kad se ono spozna kakvo jeste, nema mesta raspravi da li je sme{teno u telu ili izvan njega.

10. Za{to se pojavljuju misli o mno{tvu objekata u umu ~ak i onda kad nema dodira sa spolja{njim objektima?

Sve takve misli su posledica pritajenih tendencija (purva samskara). One se javljaju samo individualnoj svesti (jivi) koja je zaboravila svoju stvarnu prirodu i postala ospoljena. Kad god opa`amo odre|ene objekte, treba da izvr{imo samo-ispitivanje "Ko je taj koji ih vidi?"; oni }e se tada odmah izgubiti.

11. Kako se trostruki ~inilac (tj. spoznavatelj, spoznano i spoznavanje), koji su u dubokom snu, samadhiju, itd. odsutni, manifestuju u Sopstvu (u stanjima budnosti i sanjanja)?

Iz Sopstva se u sledu pojavljuju:

(i) Chidabhasa (odra`ena svest) koja je neka vrsta osvetljenja.

(ii) Jiva (individualna svest), odnosno onaj-ko-vidi, odnosno prvi pojam.

(iii) Pojave, to jest, svet.

12. Ako je Sopstvo oslobo|eno ose}aja znanja i neznanja, kako za njega mo`e da se ka`e da pro`ima ~itavo telo u obliku svesnosti odnosno da prenosi osetljivost ~ulima?

Mudri ka`u da postoji neka veza izme|u izvora razli~itih psihi~kih nerava i Sopstva, da je ovo ~vor srca, da }e veza izme|u osetljivog i neosetljivog postojati sve dok ovaj nije prese~en pomo}u istinskog znanja, da isto kao {to suptilna i nevidljiva snaga elektriciteta putuje kroz `ice i ~ini mnoga ~uda, tako snaga Sopstva tako|e putuje kroz psihi~ke nerve i, pro`imaju}i ~itavo telo, dodeljuju ~ulima osetljivost, te ako je ovaj ~vor prese~en, Sopstvo }e ostati kakvo ve~no jeste, bez atributa.

13. Kako mo`e postojati veza izme|u Sopstva, koje je ~isto znanje, i trostrukih ~initelja koji su relativno znanje? To je, na neki na~in, poput funkcionisanja bioskopa, kao {to je pokazano skicom:

 

Isto kao {to se slike pojavljuju na platnu sve dok film baca senke kroz so~ivo, pojavni svet nastavlja da se pojavljuje za pojedinca u budnom stanju i u stanju snova sve dok postoje pritajene mentalne impresije. Kao {to so~ivo uveli~ava si}u{na zrnca na filmu na ogromnu veli~inu i u vidu brojnih slika koje se prikazuju u jednom trenutku, tako um uveli~ava te`nje sli~ne izdancima u vidu misli koje su kao drvo i u jednom trenutku prikazuje bezbrojne svetove. Opet, kao {to je samo svetlost svetiljke vidljiva kada nema filma, tako samo Sopstvo sija, bez trostrukih ~initelja kad su u stanjima dubokog sna, nesvesti i samadhija odsutni mentalni koncepti u obliku te`nji. Isto kao [to svetiljka osvetljava so~ivo itd., ostaju}i nedirnuta, Sopstvo osvetljava ego (chidabhasa) itd., dok samo ostaje netaknuto.

14. [ta je dhyana (meditacija)?

To je ostajati kao svoje Sopstvo, a da se ni na koji na~in ne zastrani od svoje stvarne prirode i da ne ose}amo da meditiramo. Kako u ovom stanju ~ovek nije ni najmanje svestan razli~itih stanja (budnosti, sanjanja, itd.), spavanje (uo~ljivo) ovde se tako|e smatra dhyanom.

15. Koja je razlika izme|u dhyane i samadhija?

Dhyana se posti`e voljnim mentalnim naporom; u samadhiju nema takvog napora.

16. Koji su ~inioci koje treba imati u vidu u dhyani?

Za onog ko je ustaljen u svom Sopstvu (za atma nishtu) zna~ajno je da pazi kako ne bi ni najmanje zastranio iz ove upijenosti. Zastranjuju}i iz svoje istinske prirode, on mo`e pred sobom da vidi sjajne svetlosti, itd., ili da ~uje (tajanstvene) zvukove, ili da smatra stvarnim vizije bogova koje se pojavljuju izvan njega ili u njemu. On ne treba da bude obmanut ovima i tako zaboravi sebe.

"Napomena: (i) Ako se trenuci koji se gube razmi{ljanjem o objektima koji nisu Sopstvo, utro{e na ispitivanje Sopstva, samospoznaja se posti`e za vrlo kratko vreme. (ii) Sve dok um nije ustanovljen u sebi samom, va`na je neka vrsta bhavane (kontemplacije personifikovanog boga ili boginje sa dubokom ljubavi). Ina~e }e um biti ~esto saletan nepovezanim mislima ili snom. (iii) Ne tro{e}i sve vreme na koncepte (bhavane) 'Ja sam Shiva' ili 'Ja sam Brahman', koji se smatraju nirgunopasanom (kontemplacijom Brahmana bez atributa), metod ispitivanja sebe treba da se upra`njava ~im se postigne mentalna snaga koja je rezultat takve upasane (kontemplacije). (iv) Odli~nost ve`be (sadhane) le`i u tome da se ne ostavi prostora ni jednom jedinom mentalnom konceptu (vrittiju).

17. Koja su pravila pona{anja koja aspirant (sadhaka) treba da sledi?

Umerenost u ishrani, umerenost u spavanju i umerenost u govoru.

18. Koliko dugo treba da se ve`ba?

Sve dok se um ne ustali u svom prirodnom stanju slobode od pojmova, {to zna~i sve dok se potpuno ne izgubi ose}aj 'ja' i 'moje'.

19. Koji je smisao boravka u samo}i (ekanta vase)?

Po{to je Sopstvo svepro`imaju}e, za njega ne postoji neko odre|eno mesto koje je samotno. Stanje oslobo|enosti od mentalnih koncepata naziva se 'boravkom u samo}i'.

20. Koje je obele`je mudrosti (viveke)?

Njena lepota le`i u tome {to se ostaje slobodnim od obmane nakon {to se istina jednom spozna. Strah postoji samo za onog ko vidi i najmanju razli~itost u Vrhunskom Brahmanu. Sve dok postoji ideja o tome da je telo Sopstvo, niko ne mo`e da spozna istinu, ko god da je.

21. Ako se sve de{ava po karmi (prarabdha, rezultat ~ovekovih dela iz pro{losti) , kako treba da prevazi|emo prepreke meditaciji (dhyani)?

Prarabdha se ti~e samo uma okrenutog spolja, ne onog koji je okrenut unutra. Onaj ko tra`i svoje stvarno Sopstvo, ne pla{i se nijedne jedine prepreke.

22. Da li je asketizam (sannyasa) preduslov da se ustanovimo u Sopstvu (atma nishte)?

Napor koji se ~ini da bi smo se oslobodili vezanosti za svoje telo, u stvari je usmeren na obitavanje u Sopstvu. Samo zrelost misli i ispitivanje odstranjuje vezanost za telo, a ne `ivotni polo`aji (ashrame), kao {to je polo`aj u~enika (brahmachari), itd. To je zato {to je postignu}e u umu, dok se polo`aji odnose na telo. Kako telesni polo`aji mogu da odstrane vezanost u umu? Sposobno i zrelo ispitivanje ti~u se uma. Zato }e, putem takvih ispitivanja, samo samim tim umom biti mogu}e da se odstrane vezanosti koje su se u njega u{unjale avicharom (nedostatkom ispitivanja). No, po{to je disciplina asketizma (sannyasashrama) sredstvo za postizanje bestrasnosti (vairagye), i po{to je bestrasnost sredstvo za ispitivanje, postati sannyasijem mo`emo da smatramo, na neki na~in, sredstvom ispitivanja putem bestrasnosti. Umesto da tra}imo svoj `ivot ulaskom u red asketika, pre no {to smo sposobni za to, bolje je da `ivimo `ivotom porodi~nog ~oveka. Da bi u~vrstili um u Sopstvu koje je njegova istinska priroda, potrebno je da ga odvojimo od porodice `elja (samkalpi) i sumnji (vikalpi), {to zna~i da se odreknemo porodice (samsare) u umu. Ovo je stvarni asketizam.

23. Utvr|eno pravilo je da sve dok postoji i najmanje ideje ja-sam-~initelj, ne mo`e se posti}i Samo-znanje, no da li je mogu}e za jednog aspiranta koji je porodi~ni ~ovek da ispravno izvr{i svoje du`nosti bez ovog ose}aja?

Po{to ne postoji pravilo po kome bi neko delo zavisilo od ose}aja da ga mi ~inimo, nije potrebno sumnjati u to da li }e se neko delo desiti bez po~initelja. Iako, u o~ima drugih, ~inovnik vladinog trezora mo`e izgledati kao da tokom ~itavog dana pa`ljivo i odgovorno obavlja svoju du`nost, on }e ispunjavati svoje du`nosti bez vezanosti, misle}i 'ja nemam nikakve stvarne veze sa svim ovim novcem' i bez ose}aja u~estvovanja u svom umu. Na isti na~in, mudar doma}in tako|e mo`e bez vezanosti ispuniti razli~ite porodi~ne du`nosti koje mu, prema pro{loj karmi, padaju u deo, kao sredstvo u rukama nekog drugog. Delo i znanje nisu nedosledni.

24. Od koje je koristi za svoju prodicu mudri doma}in koji ne mari za udobnost svog tela i od koje je koristi porodica za njega?

Iako je u potpunosti nepa`ljiv u odnosu na udobnosti svog tela, ako zbog njegove pro{le karme, njegova porodica treba da se izdr`ava njegovim naporima, za njega mo`emo smatrati da vr{i slu`bu drugima. Ukoliko se postavi pitanje da li mudrac sti~e neku dobrobit ispunjavanjem svojih doma}inskih du`nosti, mo`emo odgovoriti da, po{to je on ve} postigao stanje potpunog zadovoljenja koje je sveukupnost svih dobrobiti i najvi{e me|u svim dobrima, za njega nema izgleda da i{ta vi{e dobijeispunjavanjemporodi~nih du`nosti.

25. Kako se mogu posti}i prestanak aktivnosti (nivritti) i duhovni mir usred porodi~nih du`nosti koje su po prirodi stalna aktivnost?

Po{to aktivnost mudraca postoje samo u o~ima drugih, a ne u njegovim sopstvenim, iako on mo`e da ispunjava ogromne zadatke, on, u stvari ne ~ini ni{ta. Stoga njegove aktivnosti ne stoje na putu ne-delanja i duhovnog mira. Po{to on zna istinu da se sve aktivnosti de{avaju samo u njegovom prisustvu, a da on ne ~ini ni{ta. Tako }e on ostati kao nemi svedok svih aktivnosti koje se de{avaju.

26. Kao {to je mudra~eva pro{la karma uzrok njegovih sada{njih aktivnosti, zar impresije (vasane) koje su uzrokovane njegovim sada{njim aktivnostima ne}e prianjati za njega u budu}nosti?

Samo onaj ko je slobodan od svih pritajenih te`nji (vasana) je Mudrac. Po{to je tako, kako mogu na njega da uti~u te`nje karme, kad je on potpuno nevezan za aktivnosti?

27. Koje je zna~enje brahmacharye?

Samo ispitivanje Brahmana treba da se naziva brahmacharyom.

28. Da li }e upra`njavanje brahmacharye koja se sledi povinuju}i se (~etirima) `ivotnim ure|enjima (ashramama) biti sredstvo znanja?

Po{to su razli~ita sredstva saznanja, kao {to je kontrola ~ula itd., obuhva}ena brahmacharyom, moralne ve`be koje ispravno slede pripadnici reda u~enika (brahmacharina) su veoma korisne za njihov napredak.

29. Da li se mo`e u}i u red asketika (sannyasu) neposredno iz reda u~enika (brahmacharye)?

Oni koji su sposobni, ne morajuformalno u}i u red brahmacharye, itd., po ustanovljenom redu. Onaj ko je spoznao svoje Sopstvo ne ~ini razliku izme|u razli~itih `ivotnih ure|enja. Stoga, njemu ni jedno ure|enje `ivota niti poma`e niti ga ometa.

30. Da li aspirant (sadhaka) gubi ne{to ne pridr`avaju}i se pravila kaste i `ivotnog ure|enja?

Po{to je postignu}e (anusthana, dosl. ve`ba) znanja vrhunski smisao svih drugih ve`bi, ne postoji pravilo da neko ko ostaje u makom od `ivotnih ure|enja i stalno sti~e znanje, mora da sledi ustanovljena pravila za to `ivotno ure|enje. Ukoliko on sledi pravila kaste i ure|enja `ivota, on to ~ini za dobrobit sveta. On ne sti~e nikakvu dobrobit time {to se pridr`ava pravila. Niti gubi i {ta time {to ih se ne pridr`ava.

Tre}e poglavlje

Iskustvo (Anubhava)

1. [ta je svetlost svesti?

To je Samo-osvetljeno postojanje-svest koja posmatra~u otkriva svet imena i obli~ja unutar njega i spolja. Postojanje ovog postojanja-svesti mo`e se zaklju~iti po objektima koje osvetljava. Ono ne postaje objekat svesti.

2. [ta je znanje (vijnana)?

To je ono mirno stanje postojanja-svesti koje do`ivljava aspirant i koje je poput okeana bez talasa i nepokretnog etra.

3. [ta je bla`enstvo?

To je do`ivljavanje radosti (odnosno mira) u stanju vijnane, slobodnog od svih aktivnosti i sli~nog dubokom snu. Ovo se tako|e naziva stanjem kevala nirvikalpe (ostajanja bez koncepata).

4. [ta je stanje iza bla`enstva?

To je stanje neprestanog duhovnog mira koje nalazimo u stanju apsolutnogmirovanja,jagrat- sushupti(dosl.spavanjesa svesno{}u) koje podse}a na neaktivan duboki san. U ovom stanju uprkos aktivnosti tela i ~ula, ne postoji spolja{nja svesnost kao u deteta uronjenog u san koje nije svesno hrane koju mu majka daje). Yogi koji je u ovom stanju nije aktivan ~ak ni kad je zauzet aktivno{}u. Ovo se tako|e naziva sahaja nirvikalpa samadhijem (prirodnim stanjem upijanja u sebe bez koncepata).

5. Koji je izvor kazivanja da ~itav pokretan i nepokretan svet zavise od nas samih?

Sopstvo zna~i utelovljeno bi}e. Tek nakon {to se energija, koja je pritajena u stanju dubokog sna, pojavljuje sa idejom 'ja', dolazi do iskustva svih objekata. Sopstvo je prisutno u svakom opa`anju kao opa`atelj. Nema objekata koji bi se videli kad je 'ja' odsutno. Iz svih ovih razloga, mo`emo sa sigurno{}u re}i da sve dolazi iz Sopstva i vra}a se natrag Sopstvu.

6. Kako se mo`e re}i da je Sopstvo samo jedno, kad se tela i sopstva koja ih ~ine `ivim, u stvari, posvuda uo~avaju kao neprebrojna?

Ako se prihvati ideja 'ja sam telo'sopstva su mnogobrojna. Stanje u kome se gubi ova ideja je Sopstvo, po{to u tom stanju nema drugih objekata. Ovo je razlog zbog koga se smatra da je Sopstvo samo jedno.

7. Koji je izvor kazivanja da se Brahman mo`e shvatiti umom, i istovremeno da se ne mo`e shvatiti umom?

Ne mo`e se shvatiti ne~istim umom, ali se mo`e shvatiti ~istim umom.

8. [ta je ~ist um, a {ta ne~ist?

Kad se neodrediva mo} Brahmana odvoji od Brahmana i, sjedinjena sa odrazom svesti (chidabhasa) uzima razli~ita obli~ja, ona se naziva ne~istim umom. Kad se oslobodi odraza svesti (abhasa) razlu~ivanjem, naziva se ~istim umom. U stanju sjedinjenosti sa Brahmanom ona razumeva Brahmana. Energija koja je pra}ena odrazom svesti se naziva ne~istim umom, a njeno stanje odvojenosti od Brahmana je njeno nepoimanje Brahmana.

9. Da li je mogu}e prevazi}i karmu (prarabdhu), za koju se ka`e da traje sve do skon~anja tela, dok telo jo{ postoji?

Da. Ako se vr{ilac (~initelj) od koga karma zavisi, naime ego, koji je nastao izme|u tela i Sopstva, utopi u svoj izvor i izgubi svoje obli~je, ho}e li karma, koja zavisi od njega, opstati sama? Stoga, kad nema 'ja', nema ni karme.

10. Kako je Sopstvo postojanje i svest, koji je razlog {to se opisuje kao razli~ito od postoje}eg i ne-postoje}eg, osetljivog i neosetljivog?

Iako je Sopstvo stvarno, po{to ono uklju~uje sve u sebe, nema mesta za pitanja koja se ti~u dualnosti o njegovoj stvarnosti odnosno nestvarnosti. Zato se za njega ka`e da je razli~ito od stvarnog i nestvarnog. Sli~no tome, premda je ono svest, po{to za njega nema ni~ega {to bi saznavalo, odnosno ni~eg {to bi njega saznavalo, ka`e se da je razli~ito od osetljivog i od neosetljivog.

^etvrto poglavlje

Postignu}e (Arudha)

1. Koje je stanje postignu}a znanja?

To je postojano obitavanje u Sopstvu bez napora u kome se um, koji je postao jedno sa Sopstvom, posledi~no tome vi{e nikad ne pojavljuje. To zna~i, isto kao {to svako prirodno i uobi~ajeno poseduje ideju, 'Ja nisam koza ni krava, ni bilo koja druga `ivotinja, ve} ~ovek', kad misli na svoje telo, tako kada poseduje ideju 'ja nisam na~ela (tatwe) koja po~inju od tela i zavr{avaju se zvukom (nadom), ve} Sopstvo koje je postojanje, svest i bla`enstvo', priro|ena samo-svest (atma-prajna), za njega se ka`e da je postigao ~vrstinu znanja.

2. Kojem od sedam stupnjeva znanja (jnanabhoomika) pripada mudrac (jnani)?

On pripada ~etvrtom stupnju.

3. Ako je tako, za{to su postavljena tri stupnja koja su mu nadre|ena?

Obele`ja stupnjeva od ~etvrtog do sedmog zasnovana su na iskustvu spoznate osobe (jivanmukte). Oni nisu stupnjevi znanja i oslobo|enja. Po pitanju znanja i oslobo|enja nama nikakve razlike izme|u ova ~etiri stupnja.

4. Ako je oslobo|enje zajedni~ko za sve, za{to se samo varishtha (dosl. najsavr{eniji) do krajnosti uzdi`e?

Utoliko ukoliko je u pitanju varishthino op{te iskustvo bla`enstva, on je veli~an samo zbog naro~ite zasluge koju je stekao u svom prethodnom ro|enju, i koja je razlog ovoga.

5. Kako nema nikog ko na `eli da do`ivljava neprekidno bla`enstvo, koji je razlog {to svi mudraci (jnaniji) ne posti`u stanje varishte?

Ono se ne posti`e samim naporom ili `eljom, njegov uzrok je Karma (prarabdha). Kako ego umire zajedno sa svojim uzrokom ve} na ~etvrtom stupnju (bhoomiki), kakvog izvr{ioca ima iza tog stupnja koji bi `eleo ne{to ili koji bi ~inio napore? Sve dok ~ine neki napor, oni ne mogu da budu mudraci (jnaniji). Da li sveti tekstovi (shrutiji) koji naro~ito pominju varishtu ka`u da su ove druge tri neprosvetljene osobe?

6. Kako neki sveti tekstovi ka`u da je vrhunsko stanje ono u kome su ~ulni organi i um potpuno uni{teni, kako to stanje mo`e biti spojivo sa do`ivljajem tela i ~ula?

Da je tako, ne bi bilo nikakve razlike izme|u tog stanja i stanja dubokog sna. Dalje, kako se za njega mo`e re}i da je prirodno stanje kad u jedno vreme postoji, a u drugo ne? Ovo se de{ava, kao {to je ranije navedeno, nekim osobama po njihovoj karmi (prarabdhi) na neko vreme, ili do smrti. Ono se ne mo`e ispravno smatrati kona~nim stanjem. Kad bi moglo, to bi zna~ilo da su sve velike du{e i Gospod, koji su bili autori vedanti~kih dela (jnana grantha) i Veda, bile neprosvetljene osobe. Da je vrhunsko stanje ono u kome ne postoje ni ~ula ni um, a ne stanje u kome postoje, kako bi to moglo da bude savr{eno stanje (paripurnam)? Po{to je jedino karma odgovorna za aktivnost odnosno neaktivnost mudraca, velike du{e su proglasile stanje sahaja nirvikalpe (prirodnog stanja bez koncepata) kao jedino kona~no stanje.

7. Koja je razlika izme|u obi~nog spavanja i budnog spavanja (jagrat sushuptija)?

U obi~nom spavanju ne samo da nema misli, ve} tako|e, nema ni svesti. U budnom spavanju postoji samo svest. Zato se ono naziva budno{}u za vreme spavanja, to jest, spavanjem u kome postoji svest.

8. Za{to se Sopstvo opisuje i kao ~etvrto stanje (turiya) i kao iza ~etvrtog stanja (turiyatita)?

Turiya zna~i ~etvrto. Do`ivljavaoci(jive) tristanja, budnosti, sanjanja i dubokog spavanja, poznatih kao visva, taijasa, i prajna, koji lutaju uzastopno u ovim trima stanjima, nisu Sopstvo. U cilju da se ovo u~ini jasnim, naime da je Sopstvo ono koje je razli~ito od njih i koje je svedok ovih stanja, ono se naziva ~etvrtim (turiyom). Kad se ovo zna, tri do`ivljavaoca nestaju, a ideja da je Sopstvo svedok, da je ono ~etvrto, tako|e nestaje. Zato se Sopstvo opisuje kao ono koje je iza ~etvrtog (turiyatita).

9. Koju dobrobit mudrac izvla~i iz svetih knjiga (Shrutija)?

Mudrac, koji je otelovljenje istina o kojima se govori u spisima nema nikakve koristi od njih.

10. Da li postoji neka veza izme|u postizanja natprirodnih mo}i (siddhija) i Oslobo|enja (muktija)?

Samo prosvetljeno ispitivanje vodi do Oslobo|enja. Sve natprirodne mo}i su obmanjuju}e pojave koje stvara mo} maye (mayashakti). Samospoznaja, koja je trajna, je jedino istinsko postignu}e (siddhi). Postignu}e koje se pojavi i nestane, budu}i da je efekat maye, ne mo`e biti stvarno. One se izvode sa ciljem da se u`iva ugled, zadovoljstva, itd. Nekim ljudima one dolaze netra`eno putem karme. Znaj da je sjedinjenje sa Brahmanom pravi cilj svih postignu}a. Ovo je tako|e stanje Oslobo|enja (aikya mukti) poznato kao sjedinjenje (sayujya).

11. Ako je ovo priroda Oslobo|enja (mokshe), za{to ga neki spisi povezuju sa telom i ka`u da individualna du{a mo`e da postigne Oslobo|enje samo ukoliko ne napusti telo?

Oslobo|enje i priroda njegovog do`ivljavanja treba da se uzimaju u obzir samo ukoliko je ropstvo stvarno. Sve dok je Sopstvo (purusha) u pitanju, ono ne poseduje ropstvo ni u jednom od ~etiri stanja. Po{to je ropstvo samo usmena pretpostavka po na~elima vedanti~kog sistema, kako pitanje Oslobo|enja, koje zavisi od pitanja ropstva, mo`e da se postavi, kad ropstvo ne postoji? Ne poznavaju}i ovu istinu, ispitivati prirodu ropstva i Oslobo|enja je kao ispitivanje nepostoje}e visine, boje, itd., sina jalove `ene ili roga zeca.

12. Ako je to tako, zar opisi ropstva i osloba|anja koje nalazimo u spisima ne postaju bezna~ajni i neistiniti?

Ne, ne postaju. Naprotiv, obmana ropstvom stvorenim neznanjem iz pradavnih vremena mo`e da se odstrani jedino znanjem, i u ovu svrhu se izraz 'Oslobo|enje' (mukti) obi~no koristi. To je sve. ^injenica da se osobine Oslobo|enja opisuju na razli~ite na~ine dokazuje da su imaginarne.

13. Ako je tako, zar napori kao {to su prou~avanje (dosl. ~uvenje), razmi{ljanje, itd., beskorisni?

Ne, nisu. ^vrsto ube|enje da ne postoji ni ropstvo ni oslobo|enje je vrhunski smisao svih napora. Po{to se ovaj smisao, da se samopouzdano, direktnim iskustvom vidi da ropstvo i oslobo|enje ne postoje, nikako druga~ije ne mo`e posti}i osim uz pomo} ranije navedenih ve`bi, ovi napori jesu korisni.

14. Da li postoji neki autoritet za kazivanje da nema ni ropstva ni oslobo|enja?

To je odre|eno po snazi iskustva, a ne samo po snazi spisa.

15. Ako se tako do`ivljava, kako se to do`ivaljava?

'Ropstvo' i 'oslobo|enje' su puki lingvisti~ki izrazi. Oni ne postoje sami za sebe. Stoga ne mogu funkcionisati po svojoj volji. Nu`no je prihvatiti postojanje nekog osnovnog pojma ~ije su to modifikacije. Ako ispitujemo, 'za koga postoji ropstvo i oslobo|enje?' vide}emo, 'oni postoje za mene'. Ako ispitujemo, 'ko sam ja?', vide}emo da ne postoji ne{to kao {to je 'ja'. Onda }e biti tako jasno kao plod amalaka u na{oj ruci da je ono {to preostaje na{e stvarno bi}e. Po{to }e oni koji ostave po strani puke verbalne diskusije i ispituju sebe iznutra prirodno i jasno do`ivljavati ovo kao istinu, nema sumnje da sve spoznate osobe podjednako ne vide ni ropstvo ni oslobo|enje, sve dok je istinsko Sopstvo u pitanju.

16. Ako zaista nema ni ropstva ni oslobo|enja, koji je razlog aktuelnom do`ivljavanju radosti i `alosti?

Oni se pojavljuju kao da su stvarni samo kad zastranimo od svoje stvarne prirode. Oni ne postoje stvarno.

17. Da li je za svakoga mogu}e da direktno, bez sumnje, ta~no zna {ta je njegova istinska priroda?

Mogu}e je bez ikakve sumnje.

18. Kako?

Iskustvo je svakoga da ~ak ni u stanjima dubokog spavanja, nesvesti, itd., kad ~itav univerzum, pokretan i nepokretan, po~ev{i sa zemljom i zavr{avaju}i sa nemanifestovanim (prakruti), nestaje, on ne nestaje. Stoga je stanje ~istog bi}a koje je svima zajedni~ko i koje svako, uvek, direktno do`ivljava, na{a istinska priroda.

Zaklju~ak je da su sva iskustva u stanju prosvetljenosti isto kao i u stanju neznanja, koja se mogu opisivati sve novim i novim re~ima, u suprotnosti sa na{om stvarnom prirodom.