SAMOISPITIVANJE
Bhagavan Sri Ramana Maharshi
Objavio Sri Ramanasramam, India

-----------------------------------------------------------------------

Samoispitivanje je prvo delo koje je Mahar{i napisao, oko 1901., zna~i kada je imao dvadesetdve godine. Ve} je bio gjani, odnosno Mudrac sa savr{enom spoznajom Sopstva, u blistavom bla`enstvu Bo`anskog znanja. U to vreme je `iveo u pe}ini Virupak{a na bregu Aruna~ala. Oko njega se ve} okupila grupa u~enika. Iako nije dao zavet }utanja, u stvari, on je retko govorio i stoga je napisao svoje odgovore na neka pitanja koja mu je postavio Gambiram Se{aja, jedan od najranijih poklonika, koji je prepisao u svoj dnevnik. Nakon njegove smrti dobili smo ovaj dnevnik od njegovog brata, a pitanja i odgovore je za {tampu preredio Matananda i sa Bagavanovim odobrenjem objavio pod naslovom Vi~ara Sangraham ili Samoispitivanje. Zatim su ona izmenjena da bi dobila oblik eseja. U ovom delu je prihva}en njihov prvobitni oblik.

Nema mladala{tva i nezrelosti u ovom delu. U~itelj je pisao sa verodostojno{}u potpunog duhovnog znanja, isto kao u svojim kasnijim godinama. Kao sva njegova izlaganja, usmena kao i pismena, i ovo se bavi prakti~nim pitanjima puta ka spoznaji Sopstva, a nikad jalovom teorijom. Me|utim, ono se razlikuje od kasnijih izlaganja u jednom zna~ajnom pogledu: po tome {to opisuje ne samo put Samoispitivanja ve} i druge; meditaciju o svojoj istovetnosti sa Sopstvom i jogi~ki put zasnovan na kontroli daha. On sam je nalagao samo Samoispitivanje i predaju Guruu. Govorio bi: "Postoje dva na~ina: pitaj se "Ko sam ja?" ili se predaj.

Za{to je po~eo da govori o manje direktnim i slo`enijim metodama u ovom prvom izlaganju? Razlog koji je o~igledno mogu} je, da je u~enik za koga je napisano, ve} ~itao knjige o ovim razli~itim metodama, te je na mestu da se prvo da op{te izlaganje o njima, pre uputstva koje bi imalo do`ivotno zna~enje za ono {to je sam nalagao. Mada su opisane, ove druge metode, zasigurno, jedva da se preporu~uju.

Kontrola daha koja se opisuje, naravno, nije puka fizi~ka ve`ba. Duhovni smisao ve`be je ono {to od nje ~ini slo`enu nauku. "Nauka" je uistinu prava re~ za nju, po{to je ona tradicionalna indijska nauka samopro~i{}avanja. To je ~ini te{ko razumljivom za zapadnog ~itaoca koji o tome nema osnovnog prethodnog znanja naro~ito zbog toga {to, kao svaka nauka, ona poseduje svoj stru~ni re~nik, koji ne dopu{ta da se napravi ispravni prevod bez du`ih napomena. Treba da imamo u vidu da je Mahar{i pri pisanju ovog izlaganja znao da mo`e ra~unati na stru~no znanje o datoj nauci onih za koje je pisao. Zapadnim ~itaocima }e biti uteha da se sete kako on nije ni preporu~io ni nalagao ovaj put, a u svojim kasnijim delima ga je jedva i pominjao. Za njih nije potrebno da u~e njegove stru~ne izraze.

Priziv:

Da li postoji neki na~In obo`avanja Vrhovnog koji je sve, osim da se ~vrsto bude Njime?

1.

U~enik: U~itelju! Kojim se sredstvom posti`e stanje ve~nog bla`enstva, zauvek li{eno patnje?

U~itelj: Pored iskaza u Vedama da gde god postoji telo, postoji patnja, ovo je tako|e neposredno iskustvo svih ljudi; zato, ~ovek treba da ispituje svoju sopstvenu prirodu koja je ve~no bestelesna i treba da ostane kao takav. Ovo je sredstvo da se postigne to stanje.

2.

U~enik: [ta se podrazumeva pod iskazom da ~ovek treba da ispita svoju istinsku prirodu i razume je?

U~itelj: Iskustva kao {to su "ja sam oti{ao; ja sam do{ao; ja sam bio; ja sam u~inio", svakome dolaze prirodno. Zar se iz ovih iskustava ne vidi kako je svesnost "ja" subjekat tih razli~itih delanja? Ispitivanje prirode te svesnosti i ostajanje samim sobom je na~in kako da se, putem ispitivanja, razume svoja istinska priroda.

3.

U~enik: Kako treba da se ispituje "Ko sam ja"?

U~itelj: Delanja kao {to su "i}i" i "do}i" pripadaju samo telu. Stoga, kada neko ka`e "ja sam oti{ao, ja sam do{ao", to se svodi na iskaz da je telo "ja". No, mo`e li se za telo re}i da je svesnost "ja" po{to ono nije postojalo pre no {to se rodilo, sa~injeno je iz pet elemenata, nepostoje}e je u stanju dubokog sna i kada umre postaje le{? Da li za ovo telo koje je inertno poput klade, mo`e da se ka`e kako svetli kao "ja", "ja"? Stoga se na svesnost "ja" koja se isprva pojavljuje u odnosu na telo, razli~ito upu}uje kao na samoobmanu (tarbodam), egoizam (ahamkaru), neznanje (avidju), maju, ne~istotu (malu), i individualnu du{u (|ivu). Kako mo`emo da ovo ne ispitujemo? Nije li namenjeno za na{e spasenje putem ispitivanja to {to svi spisi progla{avaju da je uni{tenje "samo-obmane" oslobo|enje (mukti)? Zato, ostavljaju}i le{-telo kao le{ i ne izgovaraju}i re~ "ja", ~ovek treba `udno da ispituje ovako: "Dakle, {ta je to {to se javlja kao "ja"? Tada }e u Srcu zasjati ne{to nalik na svetlo u obliku "ja", "ja" bez re~i. To zna~i da }e, nakon {to nestane ograni~ena svest i mno{tvo misli, sijati ~Ista svest sama po sebi, koja je jedina i neograni~ena. Ako se ona zadr`i i ostane se u stanju mirovanja, ose}anje u obliku "ja sam telo" }e biti potpuno uni{teno, a na kraju i kona~na misao, tj. oblik "ja" }e i sam i{~eznuti kao vatra goru}eg kamfora. Veliki mudraci i spisi progla{avaju da je samo to Oslobo|enje.

4.

U~enik: Kada se ispituje koren "samoobmane" koji je oblika "ja" ~ini se da se javlja bezbroj razli~itih misli svake vrste i nijedna posebna misao "ja".

U~itelj: Bez obzira da li se pojavljuje prvi pade`, nominativ, re~enice u kojima se pojavljuju ostali pade`i imaju za osnovu nominativ; sli~no tome, sve misli koje se pojavljuju u srcu imaju kao svoju osnovu egoizam, koji je prvi mentalni oblik "ja" spoznaja u obliku "ja sam telo"; stoga uzrok i izvor pojave svih ostalih misli je pojava egoizma; zato, ako se uni{ti samoobmana u obliku egoizma koja je koren iluzornog drveta samsare, sve ostale misli }e u potpunosti nestati kao drvo i{~upano iz korena. Kakve god se misli pojavljivale kao prepreka ne~ijoj sadani - ne sme se dopustiti umu da ide za njima, ve} ga treba primorati da po~iva u svom Sopstvu koje je Atman; ~ovek treba da ostane svedok svega {to se de{ava, prihvataju}i gledi{te "neka se i dogodi ne{to naj~udnije, neka, hajde da vidimo!? Ovo treba da bude njegovo ve`banje. Drugim re~ima, ~ovek ne treba da se poistove}uje sa pojavama; on nikad ne treba da ostavi svoje Sopstvo. Ovo je podesno sredstvo za uni{tenje uma (manonasu) koji je prirode gledanja na telo kao na Sopstvo, a {to je uzrok svih ranije navedenih prepreka. Ovaj metod koji lako uni{tava egoizam, zaslu`uje da se nazove predano{}u (baktijem), meditacijom (djanom), koncentracijom (jogom), i znanjem (gjanom). Kako Bog ostaje prirode Sopstva, sijaju}i kao "ja" u srcu, kako spisi progla{avaju da je sama misao ropstvo, najbolja ve`ba je ostati nepokretan, nikada Ga ne zaboravljaju}i (Boga, Sopstvo), nakon {to se u njemu, na bilo koji na~in, rastopi na{ um. Ovo je zaklju~no u~enje Spisa.

5.

U~enik: Da li je ispitivanje samo sredstvo za odstranjivanje pogre{nog uverenja da je Sopstvo grubo telo, ili je, tako|e, sredstvo za odstranjenje pogre{nog uverenja da je Sopstvo suptilno i kauzalno telo?

U~itelj: Ostala tela se odra`avaju zahvaljuju}i grubom telu. U pogre{no uverenje u obliku "ja sam telo" uklju~ena su sva tri tela koja se sastoje od pet omota~a. A uni{tenje pogre{nog uverenja da je Sopstvo grubo telo je ujedno uni{tenje pogre{nog uverenja da su ostala tela Sopstvo. Tako je ispitivanje sredstvo za odstranjenje pogre{nog uverenja da je Sopstvo bilo koje od tri tela.

6.

U~enik: Kako postoji razli~ita preina~enja unutra{njeg organa, tj. manas (refleksija), budi (intelekt), }ita (memorija), ahankara (egoizam), kako se mo`e re}i da je samo uni{tenje uma oslobo|enje?

U~itelj: U knjigama koje obja{njavaju prirodu uma, postavlja se ovako: Um se obrazuje zgu{njavanjem suptilnog dela hrane koju jedemo; on se razvija sa strastima kao {to su vezanost i odbojnost, `elja i bes; budu}i da je zbir uma, intelekta, memorije i egoizma, on dobija zajedni~ki naziv u jednini, "um"; osobine koje ima su mi{ljenje, opredeljivanje, itd; po{to je objekat svesti (Sopstva), on je ono-{to-vidimo, inertan; iako je inertan, ~ini se da je svestan, zbog sjedinjavanja sa sve{}u (poput usijane lopte od ~elika); on je ograni~en, nije ve~an, podeljen i promenljiv kao vosak, zlato, sve}a, itd; on je prirode svih elemenata (pojavnog postojanja); njegovo sedi{te je lotos srca, isto kao {to je sedi{te ~ula vida oko, itd; on je dodatak individualne du{e; misle}i o nekom objektu, on se preobra`ava u jedan modalitet i, zajedno sa znanjem koje je u mozgu, te~e kroz pet ~ulnih otokova i biva mozgom (to jest zajedno sa znanjem) pridru`en objektima i tako spoznaje i isku{ava objekte i posti`e zadovoljenje. Ta supstancija je um. Kao {to se jedna ista osoba naziva razli~Itim imenima zavisno od funkcija koje obavlja, tako se jedan te isti um naziva razli~ito: um, intelekt, memorija i i egoizam zbog razli~itog modaliteta - a ne zbog neke stvarne razlike. Sam um ima obli~je svega, tj, du{e, Boga i sveta; kada putem znanja poprimi obli~je Sopstva, prisutno je oslobo|enje, koje je prirode Brahmana: ovo je u~enje.

7.

U~enik: Ukoliko su - um, memorija i egoizam - jedno te isto, za{to se navodi da su njihova sedi{ta razli~ita?

U~itelj: Istina je kad se ka`e da je grlo sedi{te uma, lice ili srce sedi{te intelekta, pupak memorije, a srce, odnosno sarvanga, egoizma; iako se ovako razli~ito navodi, za zbir ovih, to jest za um odnosno unutra{nji organ, sedi{te je samo srce. Ovo se zaklju~no progla{ava u Spisima.

8.

U~enik: Za{to se ka`e da samo um, koji je unutra{nji organ, svetli kao da je obli~je svega, to jest du{e, Boga i sveta?

U~itelj: Kao glavno sredstvo spoznavanja objekata, ~ulni organi su spolja i stoga se nazivaju spolja{njim ~ulima; a um se naziva unutra{njim ~ulom po{to je unutra. No, razlika izme|u unutra{njeg i spolja{njeg postoji samo u pogledu na telo; u stvari, nema ni unutra{njeg ni spolja{njeg. Priroda uma je da ostaje ~ist kao etar. Ono na {ta se upu}uje kao na srce ili um je grupisanje elemenata (pojavnog postojanja) koji se javljaju kao unutra{nji ili spolja{nji. Tako da nema sumnje kako su se sve pojave koje se sastoje od imena i obli~ja samo prirode uma. Sve {to se pojavljuje spolja, u stvari je unutra, a ne spolja; iz razloga da se ovako prou~ava, u Vedama se tako|e sve opisuje kao da je prirode Srca. Ono {to se naziva Srcem nije ni{ta drugo do Brahman.

9.

U~enik: Kako se mo`e re}i da srce nije ni{ta drugo do Brahman?

U~itelj: Iako Sopstvo ima svoja iskustva u stanjima budnosti, sanjanja i dubokog spavanja, prebivaju}i po redu u svakom od njih, u o~ima, grlu i srcu, u stvari, ono nikad ne napu{ta svoje glavno sedi{te, srce. U lotosu srca, koji je priroda svega, drugim re~ima u etru uma, svetlost Sopstva sija u obliku "ja". Po{to ovako sija u svakome, na samo Sopstvo se upu}uje kao na svedoka (sak{i) i transcendentno (turija, doslovno, ~etvrto). Vrhovni Brahman li{en "ja" koji svetli u svim telima kao unutra{njost svetlosti u obliku "ja" je etar Sopstva (odnosno etar Znanja): samo on je apsolutna Stvarnost. To je nad- transcendentno (turijatita). Stoga,, ka`e se da ono koje se naziva srcem nije ni{ta drugo do Brahman. [tavi{e, iz razloga {to Brahman sija u srcima svih du{a kao Sopstvo, naziv "Srce" je dat Brahmanu. Kada se zna~enje re~i hridajam razlo`i na "hrit-ajam", ona ozna~ava, u stvari, Brahmana. Podesan dokaz ~injenice da Brahman, koji sija kao Sopstvo, prebiva u srcu svakog, je to {to svi ljudi, kada ka`u "ja", upu}uju na sebe pokazuju}i desnu stranu grudi.

10.

U~enik: Ako je ~Itav univerzum u obli~ju uma, zar onda ne sledi da je univerzum iluzija? Ako je to slu~aj, za{to se u Vedama pominje stvaranje univerzuma?

U~itelj: Nema nikakve sumnje da je univerzum puka iluzija. Glavni cilj Veda je da otkriju istinu Brahmana, nakon {to prika`u da je vidljivi univerzum la`an. Ovo je jedini razlog, i nijedan drugi, za{to Vede prihvataju stvaranje sveta. Dalje, manje sposobnim osobama se pou~ava o stvaranju, to jest, o postupnoj evoluciji prakrti (prvobitne prirode), mahatave (velikog intelekta), tanmatri (suptilnih esencija), butani (grubih elemenata), sveta, tela itd., iz Brahmana: dok se sposobniji pou~avaju o istovremenom stvaranju, to jest. da je ovaj svet osvanuo kao san usled ~ovekovoih sopstvenih misli izazvanih nedostatkom spoznavanja sebe kao Sopstva. Dakle, po ~injenici da se stvaranje sveta opisuje na razli~ite na~ine, jasno je da smisao Veda le`i samo u tome da pou~ava o istinskoj prirodi Brahmana, nakon {to na jedan ili drugi na~in poka`u iluzornu prirodu univerzuma. U stanju spoznaje, koja je u obliku do`ivljavanja svoje prirode-bla`enstva, svako mo`e neposredno da sazna da je svet iluzoran.

11.

U~enik: Da li je do`ivljaj Sopstva mogu} za um, ~ija je priroda stalna promena?

U~itelj: Po{to je satva-guna (sastavni deo prakrti koji odgovara ~istoti, inteligenciji, itd.) priroda uma, i po{to je um ~ist i neukaljan poput etra, ono {to se zove um je, u stvari, po prirodii znanje. Dok ostaje u tom prirodnom (tj. ~istom) stanju, on ~ak i nema ime "um". Tek je pogre{no znanje, koje brka stvari, ono {to se zove umom. Ono {to je (prvobitno) bio ~isti satva um, koji je prirode ~istog znanja, usled neznanja zaboravlja svoju prirodu znanja, pa pod uticajem gune tamas (tj. sastavnog dela prakrti koji odgovara tuposti, tromosti, itd.) biva preobra`en u svet, a budu}i da je pod utiicajem gune ra|as (tj. sastavnog dela prakrti koji odgovara aktivnosti, strastima, itd.) zami{lja "ja sam telo, svet je stvaran", i tako, putem vezanosti, odbojnosti, itd. sti~e odgovaraju}e zasluge i kazne, a putem preostalih utisaka (vasana) o njima, posti`e ro|enje i smrt. Me|utim, um koji se oslobodio svoje ukaljanosti (greha) putem delanja bez vezanosti koje je izvodio u mnogim pro{lim `ivotima, slu{a Guruovo pou~avanje po spisima, razmi{lja o njegovom zna~enju, i meditira da bi postigao prirodno stanje mentalnog obrasca u obli~ju Sopstva, tj. u obli~ju "Ja sam Brahman" koje je rezultat trajne kontemplacije Brahmana. Tako }e biti odstranjeno preobra`avanje uma u svet u pogledu na gunu tamas, i njegovo skitanje u njemu u pogledu na gunu ra|as. Kada se de{ava ovaj preobra`aj, um postaje suptilan i nepokretan. Samo um koji je ne~ist, i koji je pod uticajem ra|asa i tamas, ne mo`e da do`ivljava Stvarnost (tj. Sopstvo) koja je nepromenljiva i veoma suptilna; isto kao {to se komad fine svilene tkanine ne mo`e pro{iti te{kom polugom, niti se detalji suptilnih predmeta mogu razgovetnuti pri svetlosti lampe ~iji plamen treperi na vetru, Me|utim, bla`enstvo Sopstva (tj. Brahmana) }e se manifestovati u ~istom umu koji je postao suptilan i nepokretan putem gore opisanih meditacija. Po{to bez uma ne mo`e biti iskustva, za pro~i{}en um odbaren krajnje suptilnim obrascem (vritijem), mogu}e je iskustvo bla`enstva Sopstva, tako {to ostaje u tom obli~ju (tj. u obli~ju Brahmana). Onda }emo jasno do`iveti da je na{e Sopstvo prirode Brahmana.

12.

U~enik: Da li je napred spomenuto do`ivljavanje Sopstva mogu}e, ~ak i u stanju iskustvenog postojanja, za um koji treba da funkcioni{e u skladu sa svojom prarabdom (pro{lom karmom koja je po~ela da donosi plodove)?

U~itelj: Brahmin mo`e da igra razli~ite uloge u drami; ipak, misao da je Brahmin ga ne napu{ta. Sli~no tome, kada je ~ovek zauzet razli~itim iskustvenim delima treba da postoji ~vrsto ube|enje "Ja sam Sopstvo" bez dopu{tanja da do|e do pogre{ne ideje "Ja sam telo" itd." Ako }e um odlutati iz prirodnog stanja, onda odmah treba da ispitujemo: "O! O! Mi nismo telo itd! Ko smo mi?", i tako treba da ga vrati u to (~isto) stanje. Ispitivanje "Ko sam ja?" je glavno sredstvo za odstranjivanje svake patnje i postizanja vrhunskog bla`enstva. Kada na ovaj na~in um postane miran u svom sopstvenom stanju, do`ivljavanje Sopstva se javlja samo po sebi, bez ikakve prepreke. Nakon toga ~ulna zadovoljstva i boli ne}e vi{e uticati na um, sve (pojave) }e se tada javiti, bez na{e vezanosti, kao san. Nikada ne zaboraviti svoje potpuno iskustvo Sopstva je stvarni bakti (predanost), joga (kontrola uma), gjana (znanje) i sva druga pravila discipline. Tako mudraci ka`u.

13.

U~enik: Kada postoji aktivnost u pogledu dela, mi nismo ni izvr{ioci tih dela ni u`ivaoci. Aktivnost pripada trima instrumentima (tj. umu, govoru i telu). Mo`emo li ostati (nevezani) ako se dr`imo ovakvih misli?

U~itelj: Nakon {to se um natera da ostane u Sopstvu koje je njegovo Bo`anstvo i u~ini se ravnodu{nim na iskustvene stvari po{to nikad ne odluta iz Sopstva, kako um mo`e da misli kao {to je gore pomenuto? Zar nikakve misli ne stvaraju ropstvo? Kada se takve misli jave, zbog preostalih impresija (vasana), ~ovek treba da spre~i takav tok uma, nastoji da ga zadr`i u stanju Sopstva i u~ini da postane ravnodu{an na iskustvene stvari. Ne treba da ostavimo mesta u umu za misli kao {to su: "Da li je ovo dobro, ili da li je to dobro? Da li se ovo mo`e uraditi? Ili, da li se to mo`e uraditi?" Treba da budemo oprezni ~ak i pre no {to se takve misli jave i nateramo um da ostane u svom uro|enom stanju. Ukoliko se ostavi imalo nesta, takav (uznemiren) um }e nam u~initi {tete glume}i da nam je prijatelj; kao protivnik koji se pretvara da je prijatelj, on }e nas oboriti na tlo. Nije li to zbog toga {to zaboravljamo svoje Sopstvo, da se takve misli javljaju i prouzrokuju sve vi{e zla? Ako je istina da je misliti putem razlu~ivanja "ja ne ~inim ni{ta; sva dela izvode instrumenti", sredstvo da se spre~i tok uma sa mislima-vasanama, zar ne sledi da se um mora zadr`ati putem razlu~ivanja, kao {to je ranije navedeno, samo ako te~e zajedno sa mislima-vasanama? Da li um koji ostaje u stanju Sopstva mo`e misliti kao "ja" i kao "ja se iskustveno tako pona{am"? Na svaki mogu}i na~in treba da nastojimo postepeno da ne zaboravljamo svoje (istinsko) Sopstvo koje je Bog. Ako to postignemo, postigli smo sve. Um ne treba da upravljamo ni na {ta drugo. Iako }emo mo`da izvoditi, kao ludak, dela koja su rezultat prarabda karme, treba da zadr`imo um u stanju Sopstva, ne dozvoljavaju}i da izroni misao "ja". Zar bezbrojne bakte nisu sprovodile svoje brojne iskustvene funkcije sa stavom ravnodu{nosti?

14.

U~enik: Koji je stvarni smisao sanjase (odricanja)?

U~itelj: Sanjasa je samo odricanje od misli "ja", a ne odbacivanje spolja{njih objekata. Onaj ko se odrekao (misli "ja") ostaje, dakle, isti, bilo da je sam ili je u sredi{tu prostrane samsare. Isto kao {to, kada je um usredsre|en na neki objekat ne posmatra druge ~ak i ako su blizu, tako i mudrac, iako mo`e da izvodi bilo koji broj iskustvenih dela, u stvari, ne izvodi ni{ta, po{to mu um po~iva u Sopstvu, ne dozvoljavaju}i da osvane misao "ja". Kao {to se u snu ~ini da padamo naglava~ke, dok se u stvarnosti ne pokre}emo, tako i osoba u neznanju, tj osoba za koju misao "ja" nije prestala, iako ostaje sama u neprekidnoj meditaciji, zapravo je neko ko izvodi sve iskustvene radnje. Tako su rekli mudri.

15.

U~enik: Um, ~ulni organi itd. imaju sposobnost opa`anja; za{to se, onda, smatraju opa`enim objektima?

U~itelj: Drik (Spoznavatelj) Dri{ja (Spoznat objekat)

1) Posmatra~ ]up (Posmatran objekat) 2) Organ oko Telo, }up itd. 3) ^ulo vida Organ oko 4) Um ^ulo vida 5) Individualna du{a Um 6) Svest (Sopstvo) Individualna du{a

Kao {to je pokazano u gornjoj {emi, po{to mi, svest, spoznajemo sve objekte, za nas se ka`e da smo drik (spoznavatelji). Kategorije koje se zavr{avaju sa "}upom" su posmatrani objekti, po{to su ono-{to je spoznato. U tabeli "znanje-neznanje" (tj. spoznavatelj-spoznato) datoj gore, me|u spoznavateljima i objektima spoznaje, vidi se da je jedan spoznavatelj u odnosu na drugog; ipak, po{to je ovaj objekat u odnosu na drugog, nijedna od ovih kategorija, u stvari, nije spoznavatelj. Iako se ka`e da smo da smo "spoznavatelj", po{to mi spoznajemo sve, a ne "spoznato" po{to nas ni{ta drugo ne spoznaje, za nas se ka`e da smo "spoznavatelj" samo u odnosu na spoznate objekte. Me|utim, u stvari, ono {to se naziva "spoznatim" nije odvojeno od nas. I stoga smo mi Stvarnost koja prevazilazi ova dva (spoznavatelja i spoznato). Sve drugo spada u kategorije spoznavatelj-spoznato.

16.

U~enik: Kako dolazi do poistove}enja egoizma, du{e i Brahmana?

U~itelj: Primer: Primerom pokazano

1) ^eli~na lopta Egoizam

2) Zagrejana ~eli~na lopta Du{a, koja se javlja kao koprena preko Sopstva

3) Vatra u zagrejanoj ~eli~noj lopti Svetlost svesti, tj. nepromenljivi Brahman, koji svetli u du{i svakoga

4) Plamen vatre koji ostaje kao jedan Svepro`imaju}i Brahman koji ostaje kao jedan

Iz primera koji je gore dat, bi}e jasno kako doazi do poistove}enja egoizma, du{e, svedoka i Sve-svedoka.

Isto kao {to se u kova~evom vo{tanom grumenu nalaze zajedno brojni i razli~iti deli}i metala za koje se sve ~ini da su jedan vo{tani grumen, tako se i u dubokom snu gruba i suptilna tela svih individualnih du{a nalaze zajedno u kosmi~koj maji koja je neznanje, po prirodi ~Ista tama, a po{to su du{e rastvorene u Sopstvu postav{i jedno sa njim, one svuda vide samo tamu. Iz tame sna svi}e suptilno telo, tj. egoizam, a iz njega (egoizma) grubo telo. Kada egoizam svi}e, on se javlja kao koprena preko prirode Sopstva, poput zagrejane ~eli~ne lopte. Tako, bez du{e (|ive), koja je um odnosno egoizam zdru`en sa Sve{}u-svetlo{}u, nema svedoka du{e, tj. Sopstva, a bez Sopstva nema Brahmana koji je Sve-svedok. Isto kao {to se vatra koja se nalazi u ~eli~noj lopti ni na koji na~in ne izmeni kada kova~ iskuje ~eli~nu loptu u razli~ite oblike, du{a mo`e biti uklju~ena u veoma mnogo iskustava i biti podvrgnuta zadovoljstvima i bolima, a da se Sopstvo-svetlost u njoj ipak nimalo ne izmeni; ono je poput etra svepro`imaju}e ~isto znanje, koje je jedno i svetli u srcu kao Brahman.

17.

U~enik: Kako da znamo da u srcu samo Sopstvo svetli kao Brahman?

U~itelj: Isto kao {to se zna da elementarni etar unutar plemena svetiljke popunjava bez razlike i bez ikakvog ograni~enja unutra{njost i spolja{njost plamena, tako isto znanje-etar koje je unutar Sopstva-svetlosti u srcu, popunjava bez ikakve razlike i ograni~enja kako unutra{njost, tako i spolja{njost tog Sopstva-svetlosti. To je ono na {ta se upu}uje kao na Brahmana.

18.

U~enik: Kako se tri stanja iskustva, tri tela itd., koji su imaginacije, pojavljuju u Sopstvu-svetlosti, koje je jedno, nepodeljeno i samo-osvetljeno? ^ak i ako bi se pojavili, kako da znamo da samo Sopstvo ostaje ve~no nepokretno?

U~itelj: Sopstvo koje je svetiljka sija samo po sebi u unutra{njoj odaji, tj. u kauzalnom telu koje je opskrbljeno neznanjem kao unutra{njim zidom i spavanjem kao vratima; kada se `ivotnim na~elom uslovljenim vremenom, karmom itd., vrata spavanja otvore, dolazi do odra`avanja Sopstva u ogledalu-egoizmu koje je sme{teno odmah do praga - Mahattatve; ogledalo-egoizam tako osvetljava srednju odaju, tj. stanje snova i kroz prozore koji su pet ~ulnih organa saznanja, dvori{te, tj. budno stanje. Kada se, opet, `ivotnim na~elom koje je uslovljeno vremenom, karmom itd., vrata spavanja zatvore, egoizam prestaje zajedno sa budno{}u i snovima i samo Sopstvo sija. Primer koji je upravo dat obja{njava kako je Sopstvo nepokretno, kako postoji razlika izme|u Sopstva i egoizma i kako se pojavljuju tri stanja iskustva, tri tela itd.

19.

U~enik: Iako sam slu{ao toliko detaljno obja{njenje karakteristika ispitivanja, moj um nije postigao ni najmanje mira. [ta je tome razlog?

U~itelj: Razlog je odsustvo snage odnosno jednousmerenosti uma.

20.

U~enik: Koji je razlog odsustva mentalne snage?

U~itelj: Sredstva koja ~oveka osposobljavaju za ispitivanje su meditacija, joga itd. Treaba postati vi~an u njima putem postepenog praktikovanja i tako obezbediti na~in mentalnog toka koji je prirodan i od koristi. Kada um, koji na ovaj na~in postane zreo slu{a ovo ispitivanje, on }e odmah spoznati svoju istinsku prirodu koja je Sopstvo i ostati u savr{enom miru, ne zastranjuju}i iz tog stanja. Za um koji jo{ nije postao zreo, te{ko je posti}i trenutnu spoznaju i mir putem slu{anja ispitivanja. No, ako se neko vreme praktikuju sredstva kontrole uma, kona~no }e se posti}i duhovni mir.

21.

U~enik: Koje je najzna~ajnije sredstvo kontrole uma?

U~itelj: Kontrola daha je sredstvo kontrole uma.

22.

U~enik: Kako treba da se kontroli{e dah?

U~itelj: Dah se mo`e kontrolisati bilo putem potpunog zadr`avanja daha (kevala kumbaha) bilo regulisanjem daha (pranajama)

23.

U~enik: [ta je potpuno zadr`avanje daha?

U~itelj: Zaustaviti `ivotni dah ~vsrto u srcu, bez izdisanja i udisanja. Ovo se posti`e putem meditacije na `ivotno na~elo itd.

24.

U~enik: [ta je regulisanje daha?

U~itelj: Zaustaviti `ivotni dah ~vrsto u srcu putem izdisanja, udisanja i zadr{ke, prema uputstvima koja se daju u joga tekstovima.

25.

U~enik: Na koji na~in je kontrola daha sredstvo za kontrolu uma?

U~itelj: Nema sumnje da je kontrola daha sredstvo za kontrolu uma, po{to je um, kao i dah, deo vazduha, po{to je priroda pokretljivosti zajedni~ka za oba, po{to je mesto porekla isto za obe, i po{to, kada se jedan od njih kontroli{e, i drugi dolazi pod kontrolu.

26.

U~enik: Po{to kontrola daha vodi samo do stanja mirovanja uma (manolaje), a ne do njegovog uni{tenja (manonase), kako se mo`e re}i da je kontrola da ga sredstvo za ispitivanje koje cilja na uni{tenje uma?

U~itelj: Spisi pou~avaju o sredstvima za postizanje Samospoznaje na dva na~ina - kao joge sa osam udova (a{tanga joge) i kao znanja sa osam udova (a{tanga-gjane). Regulisanjem daha (pranajamom) ili njegovim potpunim zadr`avanjem (kevala kumbaha), koje je jedno od udova joge, um postaje kontrolisan. Ne ostaju}i samo na tome, ako se praktikuje daljnja disciplina kao {to je povla~enje uma sa spolja{njih objekata (pratjahara), onda }e na kraju sigurno biti postignuta Samospoznaja, koja je plod ispitivanja.

27.

U~enik: Koji su udovi joge?

U~itelj: Jama, nijama, asana, pranajama, pratjahara, darana, djana i samadi. Od ovih -

(!) Jama je negovanje takvih na~ela dobrog pona{anja kao {to su nenasilje (ahimsa), istina (satja), nekra|a (asteja), celibat (brama~arja), i neposedovanje (aparigraha). (2) Nijama je po{tovanje takvih pravila dobrog pona{anja kao {to su ~istota (sau~a), zadovoljnost (santo{a), uzdr`ljivost (tapas), prou~avanje svetih tekstova (svadhjaja) i predanost Bogu (I{vara-pranidana). (3) Asana: Od razli~itih polo`aja, osamdeset ~etiri je glavnih. Od ovih, opet, za ~etiri, tj. simhu, badru, padmu i sidu se ka`e da su odli~ni. Od ovih, tako|e, samo je sida najbolja. Tako progla{avaju tekstovi joge. (4) Pranajama: Prema merilima koja su nalo`ena u svetim tekstovima, izdisanje `ivotnog daha je re~aka, udisanje je puraka, a njegovo zadr`avanje u srcu je kumbaha. [to se ti~e "mere", neki tekstovi ka`u da re~aka i puraka treba da su jednake mere, a kumbaha dvaput toliko, dok drugi tekstovi ka`u da, ako je re~aka jedna mera, puraka treba da bude dve, a kumbaha ~etiri. Ono {ta se podrazumeva pod "merom" je vreme koje je potrebno da se jednom izgovori Gajatrimantra. Tako, pranajama koja se sastoji od re~ake, purake i kumbahe treba da se praktikuje svakodnevno, prema sposobnostima, polako i postepeno. Tada }e za um osvanuti `elja da po~iva u sre}i, bez kretanja. Nakon ovoga, treba da se praktiikuje pratjahara. (5) Pratjahara: Ovo je regulisanje uma spre~avanjem njegovog toka spolja{njim imenima i obli~jima. Um, koji je sve dosad bio rastrojen, sada postaje kontrolisan. U ovom pogledu, sredstva su (1) meditacija na pranavu, (2) fiksiranje pa`nje izme|u obrva, (3) gledanje u vrh nosa, i (4) razmi{ljanje o nadi. Um koji je na ovaj na~in postao jednousmeren, bi}e spreman da ostane na jednom mestu. Nakon ovoga, treba da se praktikuje darana. (6) Darana: Ovo je fiksiranje uma na mesto koje je podesno za meditaciju. Mesta koja su uzorno podesna za meditaciju su srce i Brama-randra (otvor na temenu glave). ^ovek treba da misli da u sredi{tu osmolati~nog lotosa, tj. na ovom mestu sija, kao plamen, bo`anstvo koje je Sopstvo, tj. Brahman i fiksira um na njega. Nakon ovoga, treba da se meditira. (7) Djana: Ovo je meditacija, putem misli "Ja sam On", {to podrazumeva da onaj ko meditira nije razli~it od prirode napred navedenog plamena. Tada ~ak, ako ~ovek ispituje "Ko sam ja?", onda }e, kao {to Spis nagla{ava, Brahman koji je posvuda, sijati u srcu kao Sopstvo koje sija u srcu kao "ja-ja". Ovaj na~in razmi{ljanja je najbolja meditacija. (8) Samadi: Kao rezultat sazrevanja plodova napred navedene meditacije, um postaje rastopljen u objektu meditacije ne ostavljaju}i mesta idejama "ja sam takav i takav; ja radim to i to". Ovo suptilno stanje u kojem nestaje ~ak i misao "ja-ja", je samadi. Ako neko upra`njava ovo svakodnevno, gledaju}i da ga san ne prekine, Bog }e mu uskoro dodeliti vrhunsko stanje duhovnog mira.

28.

U~enik: Koje je zna~enje da u pratjahari treba da se meditira na pranavu?

U~itelj: Smisao nalaganja meditacije na pranavu je ovo. Pranava je Omkara koja se sastoji od tri i po matre, a, u, m i arda matre. Od ovih, a stoji za budno stanje, Vi{va-|ivu i grubo telo; u stoji za stanje sanjanja, Taijasa-|ivu i suptilno telo; m stoji za stanje spavanja. Pra|na-|ivu i kauzalno telo; arda-matra predstavlja Turju koja je Sopstvo odnosno prirode "ja"; a ono {to je iza tog stanja je Turjatita odnosno ~isto Bla`enstvo. Na ~etvrto stanje koje je stanje prirode "ja" se upu}ivalo u odeljku o meditaciji (djani); ona se razli~ito opisuje - kao prirode amatre koja uklju~uje tri matre, a, u, m, kao maunak{ara (slog ti{ine); kao a|apa (kao mumlanje bez mumlanja) i kao Advaita-mantra koja je su{tina svih drugih mantri kao {to je pan~ak{ara. Da bi do{ao do ovog istinskog smisla, ~ovek treba da meditira na pranavu. Ovo je meditacija prirode predanosti koja se sastoji u razmi{ljanju o istini Sopstva. Ostvarenje ovog procesa je samadi koji donosi oslobo|enje, stanje nenadma{ivog bla`enstva. Dubokopo{tovani Gurui su tako|e rekli da se oslobo|enje treba posti}i samo predano{}u koja je prirode razmi{ljanja o istini Sopstva.

29.

U~enik: Koje je zna~enje u~enja da ~ovek treba da meditira putem misli "ja sam On", o istini da nije razli~it od samo-osvetljene Stvarnosti koja svetli poput plamena?

U~itelj: (a) Smisao u~enja da ~ovek treba da neguje ideju da nije razli~it od samo-osvetljene Stvarnosti je ovaj: spisi defini{u meditaciju ovim re~ima : "U sredi{tu osmolati~nog sr~anog lotosa koji je prirode svega i na koji se upu}uje kao na Kaila{, Vaikuntu i Parama-padu, postoji Stvarnost veli~ine palca, koja blje{ti poput munje i svetli poput plamena. Meditiranjem na nju, sti~e se besmrtnost". Iz ovoga treba da znamo da se ovom meditacijom spre~avaju nedostaci (1) misli o razli~itosti, u obliku "ja sam druga~iji i to je druga~ije", (2) meditacija na ono {to je ograni~eno, (3) ideja da je Stvarno ograni~eno i (4) da je ograni~eno na odre|eno mesto.

(b) Smisao u~enja da ~ovek treba da meditira na misao "ja sam On" je ovo: sah aham: soham; sah je vrhovno Sopstvo, aham je Sopstvo koje se manifestuje kao "ja". \iva koja je [iva-linga obitava u sr~anom lotosu koji je njeno sedi{te sme{teno u telu koje je grad Brahmanov. Um, koji je prirode egoizma, izlazi i poistove}uje se sa telom itd. Zatim, taj um treba da se rastopi u srcu, tj., treba da se oslobodimo ose}anja "ja" koje je sme{teno u telu itd.; kada na ovaj na~in neko ispituje "Ko sam ja?", ostaju}i neuznemiren, tada priroda njegovog Sopstva postaje manifestovana na suptilan na~in kao "ja-ja"; ta Sopstvo-priroda je svako, a ipak niko i manifestovana je kao vrhunsko Sopstvo svuda, bez razlike izme|u spoljnjeg i unutra{njeg; ono svetli poput plamena, kao {to je gore nazna~eno, ozna~avaju}i isitinu "ja sam Brahman". Ako neko, ne meditiraju}i o njemu kao da je istovetan sa njim samim, zami{lja da je razli~it, neznanje ga ne}e napustiti. Zato se nala`e meditacija istovetnosti.

Ako neko dugo meditira, bez smetnji, neprekidno na Sopstvo, sa mi{lju "ja sam On", {to je tehnika razmi{ljanja o Sopstvu, tama neznanja koja je u srcu i sve smetnje koje su samo posledice neznanja }e biti odstranjene i posti}i }e se apsolutna mudrost.

Tako, spoznavanje Stvarnosti u pe}ini srca je grad (Brahmanov), tj. u telu, je isto {to i spoznaja sve-savr{enog Boga.

U gradu sa osam vratnica, koji je telo, mudrac obitava lagodno.

Telo je hram; |iva je Bog ([iva). Ako se obo`ava sa mi{lju "ja sam On", posti}i }e se oslobo|enje.

Telo koje se sastoji iz pet omota~a je pe}ina, vrhovno koje u njemu obitava je gospod pe}ine. Tako spisi progla{avaju.

Po{to je Sopstvo stvarnost svih bogova, meditacija na Sopstvo koje smo mi sami, je najmo}nija od svih meditacija. Sve druge meditacije su obuhva}ene ovom. Sve druge meditacije se nala`u radi postizanja ove. Dakle, ako je ova postignuta, ostale nisu neophodne. Znati svoje Sopstvo je znati Boga. Zami{ljati da postoji bo`anstvo koje je razli~ito od Sopstva i meditirati na njega, ne poznavaju}i svoje sopstveno Sopstvo, koje meditira, mudraci porede sa ~inom premeravanja sopstvene senke svojim sopstvenim stopalom i traganjem za bezna~ajnom {koljkom, odbaciv{i neprocenjivi dragulj koji je ve} u na{em posedu.

30.

U~enik: Iako su samo srce i Brahmarandra mesta koja su podesna za meditaciju, da li se mo`e, ako je neophodno, meditirati na {est misti~kih centara (adara)?

U~itelj: [est misti~kih centara itd., za koje se ka`e da su mesta za meditaciju, su samo proizvodi imaginacije. Sve je to namenjeno po~etnicima u jogi. U pogledu na meditaciju na {est cenatara, [iva jogini ka`u: "Bog, koji je prirode nedvojstva, neograni~ene, svesti-Sopstva, manifestuje, odr`ava i rastvara nas sve. Veliki je greh obezvre|ivati tu Stvarnost time {to joj se name}u razli~ita imena i obli~ja kao {to su Ganapati, Brahma, Vi{nu, Rudra, Mahe{vara I Sadasiva", a Vedantisti progla{avaju "Sve su to samo imaginacije uma" Stoga, ako neko poznaje svoje Sopstvo koje je prirode svesti koja sve spoznaje, on zna sve. Mudraci su tako|e rekli: "Kada se ono Jedno spoznaje onakvo kakvo je po Sebi, spoznaje se sve {to nije bilo spoznato". Ako mi, koji smo opsednuti razli~itim mislima meditiramo na Boga koji je Sopstvo, oslobodi}emo se mno{tva misli, zahvaljuju}i toj ednoj misli; a onda }e i ona sama nestati. Na ovo se misli kada se ka`e da je znati svoje Sopstvo, znati Boga. Ovo znanje je oslobo|enje.

31.

U~enik: Kako treba da se misli na Sopstvo?

U~itelj: Sopstvo je samo-osvetljeno, a bez tame i svetlosti i ono je stvarnost koja je samo-manifestovana. Zato, ne treba na njega da mislimo kao na ovo ili ono. Sama misao o razmi{ljanju }e zavr{iti ropstvom. Smisao meditacije na Sopstvo je da se um natera da preuzme oblik Sopstva. U sredi{tu sr~ane pe}ine ~isti Brahman se direktno manifestuje kao Sopstvo u obliku "ja-ja". Mo`e li biti ve}eg neznanja, do da se misli o njemu na razli~ite na~ine, ne znaju}i ga ovakvog kako je napred navedeno?

32.

U~enik: Re~eno je da je Brahman manifestovan kao Sopstvo u obliku "ja-ja", u srcu. Da li se to mo`e pobli`e objasniti, kako bi se olak{alo razumevanje te postavke?

U~itelj: Nije li sva~ije iskustvo da za vreme dubokog sna, nesvesti itd. nema uop{te nikakvog znanja, naime, ni znanja o sebi, ni znanja o drugom? Nakon svega, kada postoji iskustvo u obliku "ja sam se probudio iz sna" ili "ja sam se povratio iz nesvesti" - nije li to oblik specifi~nog znanja koje je osvanulo iz prethodno pomenutog stanja nerazlikovanja? Ovo specifi~no znanje se naziva vi|nana. Ova vi|nana postaje manifestovana samo u odnosu na Sopstvo, ili na ne-sopstvo, a ne sama po sebi. Kada se odnosi na Sopstvo, naziva se istinskim znanjem, znanjem u obliku mentalnog obrasca ~iji je objekat Sopstvo, ili znanjem koje za svoju sadr`inu ima nepodeljeno (Sopstvo); a kada se odnosi na ne-sopstvo, ona se naziva neznanjem. Za stanje ove vi|nane, kada se odnosi na Sopstvo i manifestovano je kao oblik Sopstva, ka`e se da je manifestacija "ja". Ova manifestacije se ne mo`e desiti kao odvojena od Stvarnog (naime, od Sopstva). Ova manifestacija je to {to slu`i kao obele`je direktnog iskustva Stvarnosti. Ipak, ona sama za sebe ne mo`e sa~injavati stanje postojanja u Stvarnosti. Ono, zavisno od kojeg se ova manifestacija de{ava, osnovna je Stvarnost koja se tako|e zove pra|nana. Vedantisti~ki tekst "pra|nanam brahma" pou~ava o istoj istini.

Znaj da je ovo tako|e smisao spisa. Sopstvo, koje je samoosvetljeno i svedok je svega, manifestuje se kao stanovnik vi|nanako{e. Mentalnim obrascem koji je nepodeljen, do~epaj se ovog Sopstva kao svog cilja i u`ivaj u njemu kao Sopstvu.

33.

U~enik: [ta je to {to se naziva unutra{njim slu`bom i slu`bom onom-koje je-bez-prideva?

U~itelj: U tekstovima kao {to je Ribu Gita, detaljno se izla`e (kao posebna disciplina) slu`ba onom-koje-je-bez-prideva. Ipak, sve discipline, kao {to su `rtva, milosr|e, strogosti, pridr`avanje zaveta, |apa, joga i pu|a su, u stvari, oblici meditacije po obrascu "ja sam Brahman". Dakle, u svim obrascima discipline, ~ovek treba da pazi da ne odluta od misli "ja sam Brahman". To je smisao slu`be onom-koje-je-bez-prideva.

34

U~enik: [ta su osam udova znanja? (gjana-a{tanga)?

U~itelj: Osam udova su oni koji su ve} pomenuti, tj. jama, nijama, itd, ali druga~ije definisani. Od ovih: 1) Jama: To je kontrolisanje ukupnosti ~ulnih organa, spoznavaju}i nedostatke prisutne u svetu koji se sastoji iz tela itd. 2) Nijama: To je odra`avanje toka mentalnih obrazaca koji se odnose na Sopstvo, a odbacivanje suprotnih. Drugim re~ima, ona zna~i ljubav za vrhovno Sopstvo koja neprekidno buja. 3) Asana: Ono uz pomo} ~ega se stalna meditacija na Brahmana omogu}uje je asana. 4) Pranajama: Re~aka (izdisanje) je odstranjivanje dva nestvarna aspekta, imena i obli~ja, sa objektima koji sa~injavaju svet, tela itd, puraka (udisanje) je zahvatanje tri stvarna aspekta postojanja, svesti i bla`enstva, koja su stalna u tim objektima, a kumbaha je zadr`avanje ovako zahva}enih aspekata. 5) Pratjahara: Ovo je spre~avanje da se vrate u um imena i obli~ja koja su iz njega odstranjena. 6) Darana: Ovo podrazumeva da se um natera da ostane u srcu i ne luta spolja i spoznavanje da smo samo Sopstvo, koje je postojanje-svest-bla`enstvo. 7) Djana: Ovo je meditacija u obliku "ja sam samo ~ista svest". To zna~i da se, nakon {to se odbaci telo koje se sastoji od pet omota~a, ispituje "Ko sam ja?" i kao rezultata toga, ostane kao "ja" koje svetli kao Sopstvo. 8) Samadi: Kada se manifestovanje "ja" tako|e obustavi, postoji (suptilno) direktno iskustvo. To je samadi.

Za pranajamu itd., koja se ovde opisuju, discipline kao {to su asana itd., koje su pomenute u vezi sa jogom, nisu neophodne. Udovi znanja se mogu praktikovati na svakom mestu i u svako vreme. Od joge i znanja ~ovek mo`e da sledi ono {to mu odgvara, ili oba, prema okolnostima. Veliki u~itelji ka`u da je zaborav koren svakog zla i da je smrt za one koji tra`e oslobo|enje; dakle, ~ovek treba sa svojim umom da po~iva u Sopstvu i ne treba nikad da ga zaboravi; to je cilj. Ako je um pod kontrolom, sve ostalo mo`e da bude pod kontrolom. Razlika izme|u joge sa osam udova i znanja sa osam udova detaljno je izlo`ena u svetim tekstovima; zato je ovde data samo su{tina tog u~enja.

35.

U~enik: Da li je mogu}e istovremeno praktikovati pranajamu koja pripada jogi i pranajamu koja pripada znanju?

U~itelj: Sve dok se um ne natera da po~iva u srcu, bilo putem potpunog zadr`avanja (kevala-kumbake), bilo putem ispitivanja, re~aka, puraka itd. su potrebne. Tako, pranajama iz joge treba da se praktikuje za vreme ve`banja, a ova druga se mo`e primenjivati uvek. Dakle, mogu da se praktikuju obe. Dovoljno je ako se primenjuje jogi~ka pranajama dok se ne postigne ve{tina potpunog zadr`avanja.

36.

U~enik: Za{to je neophodno da se put ka oslobo|enju razli~ito pou~ava? Ne}e li to stvoriti pometnju u umu aspiranata?

U~itelj: U Vedama se pou~ava nekoliko puteva koji su prilago|eni razli~itim stupnjevima sposobnosti aspiranata. Ipak, po{to je samo uni{tenje uma oslobo|enje, svi napori imaju za cilj kontrolisanje uma. Iako se na~ini meditacije mogu u~initi me|usobno razli~itim, na kraju svi postaju isti. Nema potrebe da se sumnja u ovo: ^ovek mo`e da prihvati onaj put koji odgovara zrelosti njegovog uma.

Kontrolisanje prane, {to je joga i kontrolisanje uma, {to je gjana - to su dva glavna sredstva za uni{tenje uma. Ipak, gjana je kao pot~injavanje nemirnog bika tako {to se pridobije zelenom travom, dok je joga kao kontrolisanje kori{}enjem sile. Stoga mudraci ka`u: od tri nivoa aspiranata prema sposobnostima, najvi{i posti`u cilj tako {to u~vrste um u Sopstvu odre|uju}i prirodu Stvarnog Vedantisti~kim ispitivanjem i gledanjem na svoje Sopstvo i sve drugo kao da su prirode Stvarnog; osrednji, tako {to nateraju um da ostane u srcu putem kevala-kumbahe i dugo vremena meditiraju}i na Stvarno; a najni`i nivo postizanjem tog stanja postepeno putem kontrole daha itd.

Um treba da se natera da po~iva u srcu sve do uni{tenja misli "ja" koja je obrazac neznanja i obitava u srcu. Ovo samo je gjana; samo ovo je; tako|e djana. Ostalo je puko zastranjivanje re~i, zastranjivanje od tekstova. Tako spisi progla{avaju. Stoga, ako neko postigne ve{tinu zadr`avanja uma u svom Sopstvu na jedan ili drugi na~in, ne treba da brine ni za {ta drugo.

Veliki u~itelji su pou~avali tako|e, da je onaj ko je predan vi{i od jogina i da je sredstvo oslobo|enja predanost, koja je prirode razmi{ljanja o svom sopstvenom Sopstvu.

Dakle, put spoznaje Brahmana je to {to se razli~ito naziva Dahara-vidja, Brahma-vidja, Atma-vidja itd. [ta se mo`e re}i vi{e od ovoga? Ostalo treba da shvatimo zaklju~ivanjem.

Spisi pou~avaju na razli~ite na~Ine. Nakon analiziranja svih ovih na~ina, mudraci progla{avaju da je ovo najkra}i i najbolji na~in.

37.

U~enik: Praktikovanjem disciplina o kojima se gore pou~ava, ~ovek mo`e da se oslobodi prepreka koje su u umu, naime, neznanja, sumnje, gre{ke itd. i pritom postigne nepokretnost uma. Ipak, postoji jedna poslednja sumnja. Nakon {to se um rastopi u srcu, postoji samo svest koja svetli kao neograni~ea stvarnost. Kada je tako um preuzeo oblik Sopstva, koga onda ima, pa da ispituje? Takvo ispitivanje zavr{ilo bi u Samo-obo`avanju. To bi bilo kao pri~a o pastiru koji je tra`io ovcu koja je sve vreme bila na njegovim ramenima!

U~itelj: Sama |iva je [iva; [iva Sam je |iva. Istina je da |iva nije niko drugi do [iva. Kad je zrno skriveno u mahuni, naziva se pirina~; kada se oslobodi mahune, ri`a. Sli~no tome, sve dok je neko vezan karmom, ostaje |iva; kada se prekine veza neznanja, on svetli kao [iva, Bo`anstvo. Tako progla{ava jedan tekst spisa. Prema tome, |iva, koja je um, u stvari je ~isto Sopstvo; me|utim, zaboravljaju}i ovu istinu, ona zami{lja sebe kao individualnu du{u i postaje zarobljena u obliku uma. Tako je njeno traganje za Sopstvom, koje je ona sama, poput pastirovog tra`enja ovce. No, ipak, |iva koja se zaboravila svoje Sopstvo ne}e postati Sopstvom samo posredstvom znanja. Zbog prepreke uzrokovane preostalim impresijama zaboravlja svoju istovetnost sa Sopstvom te biva obmanjivana poistoveuju}i se sa telom itd. Da li }e neko postati visoki ~inovnik samo gledaju}i u njega? Ne posti`e li se to postojanim zalaganjem kako bi on mogao postati visoko postavljen ~inovnik? Sli~no tome, |iva, koja je u ropstvu zbog mentalnog poistove}ivanja sa telom itd., treba da ula`e napor u obliku razmi{ljanja o Sopstvu, na postepen i istrajan na~in; i kada na ovaj na~in um bude uni{ten, |iva }e postati Sopstvom.

Razmi{ljanje o Sopstvu, kada se stalno ovako upra`njava, uni{ti}e um, a zatim }e uni{titi sebe, kao {tap koji se koristi da se podstakne plamen izgorelog ugljevlja pri spaljivanju le{a. Ovo je stanje koje se naziva oslobo|enje.

38.

U~enik: Ako je |iva po prirodi istovetna sa Sopstvom, {ta je to {to je spre~ava da spozna svoju prirodu?

U~itelj: To je zaboravljanje njene istinske prirode; ono je poznato kao mo} zaklanjanja.

39.

U~enik: Ako je istina da je |iva zaboravila sebe, kako uop{te nestaje do`ivljaj "ja"?

U~itelj: Veo ne zaklanja |ivu u potpunosti; on samo skriva prirodu Sopstva na{eg "ja" i projektuje predstavu "ja sam telo"; no, ono ne skriva postojanje Sopstva koje je "ja" i koje je stvarno i ve~no.

40.

U~enik: Koje su karakteristike |ivan-mukte (oslobo|enog za `ivota) i videha-mukte (oslobo|enog nakon smrti)?

U~itelj: "Ja nisam telo; ja sam Brahman koji je manifestovan kao Sopstvo. U meni, koji sam neograni~ena Stvarnost. svet koji se sastoji od tela itd., su puke pojave, kao plavetnilo neba. Onaj ko je na ovaj na~in spoznao istinu je |ivan-mukta. Ipak, sve dok se njegov um ne rastopi, mo`e se pojaviti neka patnja za njega zbog odnosa prema objektima koji su posledice prarabde (karme koja je po~ela da sazreva i ~iji je rezultat njegovo telo) i po{to kretanje uma jo{ nije prestalo, tako|e, ne}e biti iskustva bla`enstva. Iskustvo Sopstva je mogu}e samo za um koji je postao suptilan i nepokretan kao rezultat produ`ene meditacije. Onaj koji je ovako obdaren umom koji je postao suptilan i koji ima iskustvo Sopstva, naziva se |ivan-mukta. Stanje |ivan-mukti je ono na {ta se upu}uje kao na Brahmana bez prideva i kao na Turiju. Kada se ~ak i suptilni um rastopi i obustavi se iskustvo Sopstva i kada je ~ovek uronjen u okean bla`enstva i postao jedno sa njim bez ikakvog diferencijalnog postojanja, on se naziva videha mukta. Stanje videha-mukti je ono na {ta se upu}uje kao na transcendentni Brahman bez prideva i kao na transcendentnu turiju. To je kona~ni cilj. Zbog stupnjeva patnje i sre}e, o spoznatim ljudima, |ivan-muktama i videha-muktama mo`e se govoriti kao da pripadaju ~etirima kategorijama - Brahmavidu, Brahmavadvari, Brahmavidvariji, i Brahmavidvari{ti. No, ovo su razlike sa gledi{ta drugih koji ih posmatraju; u stvarnosti, me|utim, nema razlika u oslobo|enju postignutom putem gjane.

Pozdrav

Neka stopala Ramane, U~itelja, koji je Sam veliki [iva i koji je, tako|e, u ljudskom obli~ju, cvetaju zauvek!